Апартхејд

Из Википедије, слободне енциклопедије

Апартхејд (на африкансу, apartheid „одвојеност“, „раздвајање“, „одвојени развој“) је био социјални систем, који је спроводила владајућа бела мањина у Јужној Африци у 20. веку. По апартхејду, црна већина је била одвојена и била јој је ускраћена политична и економска једнакост са белцима.

Оприлике четири петине националног дохотка Јужноафрчке Републике је у било у рукама једне петине белаца. Према статистичким подацима - сваки обојени становник ове републике просечно је хапшен и саслушаван једном годишње,сваки без права гласа, неписмен сваки други, сваки пети без запослења, сваки други црни дечак је умирао пре своје десете године. [1]

Историја апартхејда[уреди]

Године 1949. донесен је закон који је забрањивао мешовите бракове. Године 1950. уведен је закон по којем је бела особа кривично одговарала уколико би имала сексуалне односе са другом расом.

Увођење политике апартхејд је омогућено помоћу Закона о Попису Становништва из 1950. године. Апартхејд је наметао класификацију свог становништва на „беле“, „црне“ и „шарене“. У критеријуме класификације су између осталог улазили: порекло, изглед и обичаји. Касније је додата и четврта категорија „азијата“, који су пре тога били убрајани у „шарене“.

Систем апартхејда је ојачан серијом закона из педесетих година XX века. Закони о Земљи из 1954. и 1955. године су не-белцима забранили приступ у одређене зоне. Ти закони су још више ограничили права црних Африканаца на поседовање земљишта, проширујући контролу беле мањине над скоро 80% терена Јужне Африке.

Једино су белци имали право гласа на изборима (после је она проширена и на шарене).

Одређени региони - бантустани су одвојени само за црнце — Транскеи, Ћискеј, Бофутацвана, Венда и Квазулу.

Често је у случају демонстрација црнаца увођено ванредно стање и на демонстранте слата војска.

Референце[уреди]

  1. ^ Шаренац, Д. (1978). Како у ХХI век. Београд: Спортска књига. стр. 163-164.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]