Арарат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Арарат (вишезначна одредница).


Координате: 39° 42' 07″ СГ Ш, 44° 17' 50″ ИГД

Арарат
Ararat-Location.png
Висина 5.137 метара
Координате 39°42'30"С 44°17'30"И
Место Турска
Планина Арарат
Први успон непознат
Најлакша рута јужна страна
Тежина руте лако пењање по снегу/леду

Планина Арарат (турски Ağrı Dağı; јерменски Արարատ; персијски آرارات; хебрејски אררט, стандардни хебрејски Ararat, тиберијски хебрејски ʾĂrārāṭ), највиши врх у савременој Турској, снегом покривена успавана вулканска купа висока 5.165 метара (16,945 ft), налази се на североистоку Турске, 16 km западно од Ирана и 32 km јужно од Јерменије. У Библијској Књизи постања ова планина се означава као место где се насукала Нојева барка после потопа.

Мањи врх, Мали Арарат (3.896 m), уздиже се југоисточно од главног врха. Плато од лаве протеже се између два врхунца. Технички, Арарат је стратовулкан, формиран од бујица лаве и ужарених стена. Арарат припада кавкаском масиву.

Последња активност планине био је велики земљотрес у јулу 1840, с центром око кланца Ахора, североисточна провалија која се обрушава 1.825 метара (6,000 ft) од врха планине.

Поглед на Арарат из Јеревана

Симболизам[уреди]

Иако се планина налази у Турској, Арарат је национални симбол Јерменије, где се понекад назива Масис (Մասիս), и некада је био јерменска територија док није дошао у турске руке око 1915. Планина Арарат представљена је у центру јерменског грба. Планина се јасно види са скоро свих локација у Јерменији, укључујући главни град Јереван (заправо, најбоље се види из манастира Хор Бирап), а јерменски уметници га често приказују на сликама, опсидијанским гравурама и таблама за бекгемон. Без обзира на то турске власти строго контролишу странце који се пењу на Арарат и не дозвољавају Јерменима успон.

Успон[уреди]

Представници Србије на Арарату (август 2006.)

Успон на Арарат се најчешће изводи са јужне стране из Догубајазита. Макадамски пут води до 2200m одакле се пут наставља пешице. Курди номади који живе на обронцима планине, обављају пренос ствари, па чак и људи на коњима и мазгама до висине од 4200m. Први базни логор смештен је на 3200m и у њему постоји техничка вода, а од домородаца је могуће купити воду за пиће. Пут до њега је благ и широк, док се одатле нагиб терена нагло повећава, а промену нагиба прати и нестанак вегетације. На висини од око 3800m се налази зимски базни логор. Највиша тачка до које коњи и мазге износе опрему је мали плато на око 4200m на ком се током летњих месеци налази други базни логор из кога се креће на успон. Поред логора се налази урвина која је остала отапањем ледника у којој се са времена на време руше стене уз страховиту буку. У логору постоји вода за пиће тзв. снежница(вода настала топљењем снега). Из овог базног логора се најчешће креће на завршни успон, иако постоји још један базни логор на већој висини за случај нужде, а успон по камењару траје све до 4900m на колико се налази граница вечитог снега.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Арарат