Глијалне ћелије

Астроцити могу да се идентификују у култури зато што за разлику од глија, они изражавају глијални фибриларни киселински протеин.

Глијалне ћелије у мозгу пацова обојене антителима против GFAP.

Неоплазмичне глијалне ћелије обојене антителима против GFAP (смеђе). Мождана биопсија.

Глијалне ћелије или ћелије глије су пратеће ћелије нервног ткива које исхрањују, штите, пружају потпору неуронима и око њих образују изолацију, мијелински омотач. Већина тих ћелија се због функције пореди са ћелијама везивног ткива и назива потпорним ћелијама нервног ткива.

Разликују се од неурона по томе што:

• немају аксон већ имају само дендрите;
• немају канале за пренос јона натријума, већ само за јоне калијума;
• не стварају акционе потенцијале;
• задржавају способност деобе током читавог живота.

Ћелије глије се међусобно разликују како по томе у коме делу нервног система се налазе, да ли у централном или периферном, тако и по ембрионалном пореклу.

Глијалне ћелије ЦНС-а

Потпорне ћелије ЦНС-а називају се заједнички неуроглија и припадају им:

• макроглијске ћелије, у које се убрајају:
  • астроцити, посебно значајне за одржавање хомеостазе
  • олигодендроцити, образују мијелински омотач у ЦНС-у
• микроглијске ћелије, учествују у одбрани организма
• специјализовани облици глије:
  • ћелије хороидног плексуса,
  • епендимске ћелије, облажу нервну цев са унутрашње стране
  • радијалне ћелије, фетална врста астроцита

Ембрионално порекло макроглије, епендимских ћелија, ћелија хороидног плексуса је исто као и неурона, развија се од неуроектодерма, односно, неуроепителских ћелија зида нервне цеви. Микроглија води порекло од мезодерма, односно, моноцита мада се, према неким ауторима, њихово порекло сматра недовољно разјашњеним.

Глијалне ћелије ПНС-а

Глијске ћелије ПНС су:

• Шванове ћелије, назване по немачком хистологу Теодору Швану (Theodor Schwann,1810-1882.); код највећег броја периферних нерава око аксона образују мијелински омотач;
• амфицити (сателитске или капсуларне ћелије).

Потпорне ћелије периферног нервног система пореклом су од нервне кресте.

Функције

Поред несумњиве потпорне улоге, глијалне ћелије остварују многе друге функције:

• изграђују мијелински омотач око аксона у ЦНС-у олигодендроцити, а у ПНС-у Шванове ћелије;
• астроцити учествују у процесима зарашћивања после озледе мозга;
• астроцити одржавају хомеостазу јона (посебно јона К+) и pH вредности ванћелијске течности;
• астроцити синтетишу прекурсоре неких неуротрансмитера, као што је глутамин (пркурсор хемијског медијатора глутамат)
• микроглија се сматра можданим макрофагима јер се током било какве упале или озледе претварају у фагоците;

Литература

• Guyton,A. C, Hall, J. E:Медицинска физиологија, Савремена администрација, Београд, 1999.
• Давидовић, Вукосава: Упоредна физиологија, ЗУНС, Београд, 2003.
• Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
• Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
• Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
• Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
• Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
• Петровић, В. М, Радојчић, Р, М: Упоредна физиологија (други део), ЗУНС, Београд, 1994.
• Поповић С: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990.
• Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
• Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.

Спољашње везе

• Бионет школа
• Role of glia in synapse development
• New Source of Replacement Brain Cells Found
• Artist ADSkyler

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Глијалне ћелије