Асур

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 35° 27' 23" СГ Ш, 43° 15' 37" ИГД

Античка Месопотамија
Tiglath-Pileser II - 1889 drawing.jpg
Еуфрат · Тигар
Градови / царства
Сумер: Урук · Ур · Ериду
Киш · Лагаш · Нипур
Акадско царство: Акад
Вавилон · Изин · Суза
Асирија: Ашур · Нинива
Дур-Шарукин · Нимруд
Вавилонија · Халдејско царство
Елам · Аморити
Хурити · Митани
Касити · Урарту
Хронологија
Краљеви Сумера
Краљеви Асирије
Краљеви Вавилона
Језик
Арамејски
Сумерски · Акадски
Еламитски · Хуритски
Митологија
Енума Елиш
Првобитна бића
Апсу · Тиамат
Лахму · Ламија
Аншар · Кишар
Муму
Седам богова
Ану · Енлил · Ки · Енки
Иштар · Син · Сама
Полубогови и хероји
Енкиду · Гилгамеш · Лугалбанда
Тамуз · Утнапиштим

Асур или Ашур је био један од главних градова Асирије, а налази се у данашњем Ираку. Остаци града налазе се на западној обали реке Тигрис. Ашур је такође име главног божанства заштитника града. Сматрао се највећим богом асирске митологије и заштитником Асирије. Еквивалентан је богу Мардуку у вавилонској митологији. Град Ашур је на Унесковој листи светске баштине и стављен је 2003. на листу Унескових места, која су у опасности, делом због рата у Ираку, а делом због бране, која би поплавила подручје. Истраживања Ашура започели су 1898. немачки археолози. Ископавања је 1900. започео Фридрих Делич, а настављена су 1903-1913. Нађено је више од 16.000 плочица са клинастим писмом. Многи предмети се данас налазе у Пергамон музеју у Берлину.

Ашур у трећем миленију пре Христа[уреди]

Археолози су открили да је град постојао средином трећег миленијума пре Христа. То је још увек био период Сумера, пре него што се појавила Асирија. Најстарији делови града су откривени на темељима Иштар храма, као и код старе палате. У периоду старог Акадског царства градом су владали краљеви Акада. За време сумерске ренесансе градом је владао сумерски гувернер.

Асур у раном и средњем асирском периоду[уреди]

До времена када је неосумерска трећа династија из Ура пропала 2004. п. н. е. пред нападом Еламита, локални владари су се отресли страног јарма. Асур се брзо развио у трговачки центар, а трговачки путеви су водили до градова Анадолије, где је Асур успоставио трговачке колоније. Те трговачке колоније Асура називале су се карум и већином су трговале вуном и калајем. У Асуру су подигнути храмови богу Асуру и богу времена Ададу. Појавила су се и прва утврђења.

Асур је био престолница краља Шамши Адада I (1813-1781. п. н. е.). У том периоду утицај града се раширио ван долине Тигриса. Саграђена је велика краљевска палата, а храм богу Асуру је проширен у зигурат. Већи део северне Месопотамије је постало део његовог краљевства. После смрти Шамши Адада I Хамураби од Вавилона је заузео Асур и укључио га у састав Вавилона. Градња у Асуру је поново обновљена за време Пузур Асура III, који је поново подигао утврђења. Храмови богу месеца (Нана) и богу сунца Шамашу изграђени су у 15. веку пре Христа. Краљевина Митани је затим заузела Асур.

Асирија је постала независна у 14. веку пре Христа, а следећих векова обновљени су стари храмови и палате у асуру. Тукулти Нинурта I (1244-1208. п. н. е.) је започео градњу новог храма посвећеног божици Иштар. Ану Адад храм је саграђен за време Тиглат-Пилесара I (1115-1075. п. н. е.). У време средњег асирског царства град је имао 120 хектара унутар зидина.

Асур у време новог асирског царства и касније[уреди]

Током неоасирског периода (912-612. п. н. е.) краљевска резиденција је премештена у друге градове. Асурнасирпал II (884.-859. п. н. е.) преместио је престоницу из Асура у Калху (Нимруд ). Ипак Асур је остао верски центар царства, због храма главном богу Асуру. За време Сенахериба (705 -682. п. н. е.) изграђена је акиту, тј. кућа нове године и ту су одржаване свечаности поводом нове године. Неколико асирских владара је сахрањено у старој палати.

Крај Асура дошао је 614. п. н. е. када су Међани опљачкали и уништили град и освојили Асирију. Неколико векова касније Партија је обновила град, али сасанидски краљ Шапур I (241-272) је поново разорио Асур.

Библиографија[уреди]

  • Walter Andrae: Das wiedererstandene Assur. Hinrichs, Leipzig 1938 (2. Aufl. Beck, München 1977). ISBN 3-406-02947-7
  • Walter Andrae: Babylon. Die versunkene Weltstadt und ihr Ausgräber Robert Koldewey. de Gruyter, Berlin 1952.
  • Eva Cancik-Kirschbaum: Die Assyrer. Geschichte, Gesellschaft, Kultur. C.H.Beck Wissen, München 2003. ISBN 3-406-50828-6
  • Olaf Matthes: Zur Vorgeschichte der Ausgrabungen in Assur 1898-1903/05. MDOG Berlin 129, 1997, 9-27. ISSN 0342-118X
  • P. A. Miglus: Das Wohngebiet von Assur, Stratigraphie und Architektur. Berlin 1996. ISBN 3-7861-1731-4
  • Susan L. Marchand: Down from Olympus. Archaeology and Philhellenism in Germany 1750-1970. Princeton University Press, Princeton 1996. ISBN 0-691-04393-0
  • Conrad Preusser: Die Paläste in Assur. Gebr. Mann, Berlin 1996. ISBN 3-7861-2004-8

Спољашње везе[уреди]