Афшари
_(14780670785).jpg) Оријентални афшарски ћилим из 1922. године | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 350.000 (1967) | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Иран | 300.000[1] |
 Авганистан | 30.000 |
 Турска | непознато |
 Азербејџан | непознато |
| Језици | |
| афшарски, азерски, персијски, турски | |
| Религија | |
| Ислам | |
| Сродне етничке групе | |
| Азери, остали туркијски народи | |
Афшари су један од туркијских огушких народа.[2] Ова, првобитно скупина номадских племена се преселила из централне Азије и основала насеља на територијама данас познатим као Ирански Азербејџан, Азербејџан и источна Турска. Касније су Сафавиди преселили део Афшара на територије Великог Хорасана, Кермана и Мазандарана.[3] Данас постоје различити ставови према којима су Афшари огранак неког од сродних туркијских народа Азера,[4] Туркмена[5][6] или Туркомана.[7]
Афшари су у Ирану остали углавном номадска група,[8] са племенима у Анатолији, северном Ирани и Азербејџану.[9] Од њих потичу Афшаридска и Караманидска династија,[10] као и Бакунски Канат, Занџански Канат и Умријски Канат.
Надер Шах, који је постао шах Ирана 1736. године, је био из Керехли (персијски:قرخلو) афшарског племена.[11][12]
Афшара у Турској највише има у Саризу, Томарзу и Пинарбашију округу Кајсери провинције, као и у неколико села око Адане, Кахраманмараша и газијантепској провинцији.[13]
Афшари у Турској[уреди | уреди извор]
Већина Афшара у Турској су потомци оних који су мигрирали из Ирана након пада Надер Шаха. Ово је поменуто у једној од песама Дадалоглуа, познатог афшарског приповедача борда током афшарског отпора против насилног премештања у насеља у Османском царству:
"Kabaktepe asıl köyüm
Nadir Şah'tan gelir soyum"
(Кабактепе је моје родно село,
моја лоза потиче од Хадер Шаха)
Док су Афшари остали номадски и задржали свој огушки стил живота, присилна насеља довела су до тога да се одрекну номадског начина живота. Отпор против Османлија под духовним вођством барда Дадалоглуа и локалног афшарског лорда Козаноглу-а се показао бескорисним.[13]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Популација Ирана”. Статистика Ирана. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ „Афшари”. Енциклопедија Ираника. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ Price 2005, стр. 75, 89
- ^ Weekes 1978, стр. 56
- ^ Touraj Atabaki (2008). „From multilingual empire to contested modern state”. Ур.: Homa Katouzian; Hossein Shahidi. Iran in the 21st Century: Politics, Economics & Conflict. Routledge. стр. 41.
- ^ James J. Reid (2000). Crisis of the Ottoman Empire: Prelude to Collapse 1839-1878. Franz Steiner Verlag. стр. 209.
- ^ Kamran Scot Aghaie (2012). „The Afghan Interlude and the Zand and Afshar Dynasties (1722-95)”. Ур.: Touraj Daryaee. The Oxford Handbook of Iranian History. Oxford University Press. стр. 308.
- ^ Encyclopedia of The Modern Middle East and North Africa. Detroit: Thomson Gale. 2004. стр. 1112.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2017. г. Приступљено 11. 09. 2017.
- ^ Claude Cahen, Pre-Ottoman Turkey: a general survey of the material and spiritual culture and history c. 1071-1330, trans. J. Jones-Williams. . New York: Taplinger. 1968. pp. 281...
- ^ Tribal resurgence and the Decline of the bureaucracy in the eighteenth century, A.K.S. Lambton, Studies in Eighteenth Century Islamic History, ed. Thomas Naff; Roger Owen, (Southern Illinois University Press) (1977). стр. 108.09. – преко Questia (потребна претплата)
- ^ The Struggle for Persia, 1709-1785, Cambridge Illustrated Atlas, Warfare: Renaissance to Revolution, 1492-1792, ed. Jeremy Black. . Cambridge University Press. 1996. pp. 142.
- ^ а б Özdemir, Ahmet Z., Avşarlar ve Dadaloğlu. ISBN 9789756083406.
Литература[уреди | уреди извор]
- Price, Massoume (2005). Iran's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook. ABC-CLIO. стр. 75,89. ISBN 978-1-57607-993-5.
- Weekes, Richard V. (1978). „AZERI”. Muslim peoples: a world ethnographic survey. Westport, Conn.: Greenwood Press. стр. 56—. ISBN 9780837198804.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
