Кримски Татари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кримскотатарске жене на Криму с почетка 20. века
Процентуално учешће Кримских Татара у рејонима Крима

Кримски Татари су турски народ који претежно живи у Украјини, односно у аутономној републици Крим, у којој чини око 12% становништва и представља трећи народ по бројности, после Руса (58%) и Украјинаца (24%). Језик Кримских Татара је један од три службена језика аутономне републике Крим. По вери су муслимани а говоре кримско-татарски језик, који припада турској групи алтајске породице језика. У Украјини их има око 248.000 (на Криму око 243.000), али их велики број живи и у дијаспори, посебно у Турској и Узбекистану. У прошлости су имали своју државу која се називала Кримски канат.

Током Другог светског рата, цела популација Кримских Татара је била жртва совјетске политике. Иако је велики број Кримских Татара служио у Црвеној армији и учествовао у партизанским активностима на Криму током рата, постојање Татарске легије у војсци нацистичке Немачке и колаборација татарских верских и политичких вођа са Хитлером послужило је Совјетима као изговор да прогласе целокупно становништво Кримских Татара за сараднике нациста.

Сви Кримски Татари су депортовани масовно, у виду колективног кажнавања, 18. маја 1944. као специјални насељеници у Узбечку ССР и друге удаљене делове Совјетског Савеза.[1]

Мада је совјетски декрет из 1967. повукао оптужнице против Кримских Татара, совјетска влада није урадила ништа да убрза њихово поновно насељавање на Крим и исплати одштете за изгубљене животе и конфисковану имовину. Кримски Татари су, имајући традицију отпора комунизму, успели да створе независну мрежу активиста.[2] Кримским Татарима није било дозвољено да се врате на Крим све до почетка перестројке средином осамдесетих година 20. века.

Референце[уреди]

  1. ^ Subtelny (2000), стр. 483.
  2. ^ Buttino (1993), стр. 68.

Литература[уреди]