Баинит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фазе легура гвожђа

Аустенит (γ-гвожђе; чврсто)
Баинит
Мартензит
Цементит (Fe - карбид; Fe3C)
Ледебурит (ферит - еутектички цементит, 4,3% угљеника)
Ферит (α-гвожђе; меко)
Перлит (88% ферит, 12% цементит)
Сфероидит

Врсте челика

Угљенични челик (до 2,1% угљеника)
Нерђајући челик (легура са хромом)
ХСЛА челик (високо чврсти нисколегирани челик)
Алатни челик (врло тврд; термички обрађен)

Остали материјали на бази гвожђа

Ливено гвожђе (>2,1% угљеника)
Прерађено гвожђе (скоро без угљеника)
Дуктилно гвожђе

Фазни дијаграм Fe-C, показује еутектоидну температуру и састав при којима се формира баинит

Баинит је већином метална супстанца која постоји у челику након одређених термалних обрада. Први су га описали Davenport E. S. и Edgar Bain. Формира се када аустенит (раствор угљеника у гама-жељезу) брзо охлади испод критичне температуре од 723°C (око 1333°F).

Фина неламеларна структура, баинит се најчешће садржи од ферита и цементита. По саставу је сличан перлиту.

Када се формира током континуираног хлађења, брзина хлађења за формирање баинита је већа од оне која је потребна за формирање перлита, али је нижа код потребне за формирање мартензита, у челику истог састава.

Баинит је, генерално, јачи и више је дуктилан од перлита.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Баинит