Бестијаријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Базилиск, детаљ из Абердинског бестиаријума

Бестиаријум (лат. Bestiarum vocabulum) је енциклопедија звери (бестија). Иако су настали још у античко доба, бестиаријуми су постали популарни у средњем веку и описивали су различите звери, птице па чак и стене. Бестиаријуми су описивали како стварне, тако и различите митске животиње. Опис животиње и њен цртеж су често пратиле и моралне поруке.

Историја[уреди]

Први бестиаријум у облику који је касније постао популаран је било дело под називом Физиологус (Physiologus) из 2. века, непознатог грчког аутора. Ово дело је скуп античких сазнања о разним животињама и у себи садржи сазнања и веровања о животињама које су записивали различити аутори из античке Грчке (укључујући дела Херодота, Плинија Старијег, Солинија и Аристотелово дело Historia Animalium). На основу Физиолофуса свети Исидор Севиљски и Амброзије Милански су написали бестиаријуме које су проширили религиозним порукама, цитатима из Светог Писма и Старог завета. Они су, као и каснији аутори, мењали постојеће дело, додајући углавном моралне поуке, без интереса за проширивањем детаља о стварним особинама животиња. Током Средњег века су записи о овим животињама, иако често потпуно измишљени, сматрани веродостојним. Међутим нека запажања из бестијаријума као што су нпр. миграције птица су одбачена од каснијих научника, да би се поново открила у модерној научној ери. Средњовековни бестиаријуми, иако дела различитих аутора су по животињама које описују и по садржајима били веома слични.

Посебно су били популарни током 12. века у Француској и Енглеској. До данас је сачувано око 50 различитих бестиаријума, а један од најпознатијих је Абердински бестиаријум. Два осликана средњовековна псалтира такође садрже циклусе из бестиаријума. Леонардо да Винчи је такође аутор једне верзије бестиаријума.