Библиотеке у Кини
Прве библиотеке у Кини настале су у доба династије Шанг (шеснаести до једанаести век пре нове ере), пошто су интелектуалци познати под именом Ши (историчари) и Ву (врачеви) изразили посебна занимања за стварање и ширење културе. Међу документима којима су се та занимања бавила били су уредбе о земљи, родослови царских рођака, обавештења и наредбе и бележили су се важни догађаји и природне појаве. Изградили су магацине како би водили евиденцију. Да би удовољили потребама све сложенијих послова и обезбедили лаку употребу, почели су да прикупљају и сортирају те записе према хронолошком редоследу и категорији. Тако је настала најранија библиотека у Кини. Бројне врсте медија препуне информација и знања појавиле су се у људском друштву, што је резултирало концептима очувања и сакупљања. Сходно томе, најраније библиотеке и архиве биле су резултат свесног сакупљања, процесирања, уједињења и коришћења.[1]
У почетку периода историје Кине, научници су имали опсежне приватне библиотеке, а све царске династије градиле су библиотеке и архиве за смештај литерарног блага и службених записа. Прве модерне библиотеке, међутим, појавиле су се у Кини тек крајем деветнаестог века; чак и тада је библиотечка услуга полако и спорадично расла. 1949. године било је само педесет и пет јавних библиотека на нивоу округа и изнад, концентрисаних у главним обалним комерцијалним центрима.
Након оснивања Народне Републике, влада и руководиоци образовања настојали су да развију библиотечке услуге и учине их доступним широм земље. Национални закон о координацији књига из 1957. године одобрио је успостављање два национална библиотечка центра, један у Пекингу (Национална библиотека Кине) и други у Шангају (Шангајска библиотека) и девет регионалних мрежа библиотека. Упркос томе, библиотеке су још увек биле ретке, а они садржаји који су били на располагању били су скучени и нудили су само основне услуге. Сматрајући недостатак библиотека главном препреком напорима на модернизацији, владини лидери су се почетком 1980-их посебно интересовали за развој библиотечких услуга. Концентрација средстава и талената почела је да даје значајне резултате. Више од четрдесет кинеских високошколских институција такође је успоставило одсеке за библиотеку или информатику. На нивоу округа и изнад, било је више од 2.300 јавних библиотека, које су садржале готово 256 милиона свезака, а испод нивоа округа, око 53.000 домова културе имало је малу библиотеку или читаоницу.
На крају 2004. Кина је имала 2.710 јавних библиотека са колекцијом од преко 400 милиона примерака. У Кини је 2011. било 2.925 јавних библиотека.[2] Од универзитета или универзитетских библиотека, на врху су збирке библиотека Пекиншког универзитета и Универзитетска библиотека Ђеђанг.[3] [4] Национална библиотечка мрежа такође укључује библиотеке научно-истраживачких институција, синдикалне библиотеке, библиотеке и читаонице при владиним институцијама, војним јединицама, основним и средњим школама, општинама, предузећима и локалним заједницама.
Национална библиотека[уреди | уреди извор]
У главној библиотеци земље, Националној библиотеци Кине,[5] налази се богата колекција књига, периодичних публикација, новина, мапа, отисака, фотографија, рукописа, микроформи, магнетофонских трака и натписа на бронзи, камену, костима и оклопима корњача.
Кинеска национална библиотека, са колекцијом од преко 26 милиона свезака, највећа је библиотека у Азији; у њој се налази највећа колекција кинеских књига на свету. У збирци библиотеке налази се преко 35 000 пророчких костију и оклопа корњача исклесаних древним кинеским писмом, 1,6 милиона томова традиционалних књига везаних концем, преко 16 000 томова докумената из Пећина Могао, 12 милиона томова књига на страним језицима и десетине електронских база података.
Библиотека је почела да прихвата доставе званичних националних публикација 1916. године, постајући главна национална база података; и почела је да прихвата доставе домаћих електронских публикација 1987. године. То је такође ISSN центар и Мрежни информативни центар. Тренутно је Кинеска национална библиотека основала савез дигиталних библиотека са око 90 других библиотека широм земље, чинећи заједничке напоре у промоцији развоја и примене кинеске дигиталне службе за јавно информисање. Друга фаза Националне библиотеке - Кинеске дигиталне библиотеке, чији је темељ постављен крајем 2004. године, планирано је да буде завршена и пуштена у рад у октобру 2007. године. Проширена библиотека моћи ће да задовољи потребе за складиштењем књига у наредних 30 година. Дигитална библиотека учиниће је највећим светским центром за прикупљање литературе и базом дигиталних извора, као и најнапреднијом базом мрежних услуга у Кини.
Остале библиотеке[уреди | уреди извор]
Библиотека града Шангаја, једна од највећих јавних библиотека у земљи, садржи преко 7 милиона свезака, од којих је скоро милион на страним језицима. Шангајска библиотека, добро позната у земљи и иностранству, највећа је кинеска библиотека на провинцијском нивоу. Преко 1,7 милиона томова древних докумената је највредније и најрепрезентативније у његовој колекцији, укључујући 25 000 наслова ретких древних књига у 178 000 томова, од којих су многи једини примерци који постоје на свету. Најстарији документ датира од пре скоро 1500 година.
Универзитетска библиотека у Пекингу преузела је колекције Универзитетске библиотеке у Јанђингу 1950. године, а средином 1980-их - са више од 3 милиона свезака, од којих је једна четвртина на страним језицима - била је једна од најбољих универзитетских библиотека у земљи. То је једна од најранијих модерних нових библиотека у Кини. Државно веће ју је одобрило као прву серију националне кључне јединице за заштиту древних књига, развила се у свеобухватну, отворену истраживачку библиотеку богату ресурсима, модерну.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hua, Xie Zhuo (1996). Libraries and the development of culture in China. "Libraries & Culture", No. 3/4, pp. 533.
- ^ „Statistical Communiqué on the 2011 National Economic and Social Development”. stats.gov.cn. National Bureau of Statistics of China. 22. 2. 2012. Архивирано из оригинала 6. 8. 2012. г. Приступљено 5. 9. 2012.
- ^ PKU Library Архивирано 24 април 2008 на сајту Wayback Machine
- ^ ZJU Library Архивирано 13 септембар 2007 на сајту Wayback Machine
- ^ Official site of the National Library of China. Users can search database of books, periodicals, and statistical yearbooks.
- ^ Lib.pku.edu.cn. (2017). Overview and History | Beijing University Library. [online] Available at: http://www.lib.pku.edu.cn/portal/bggk/bgjs/lishiyange [Accessed 16 Mar. 2017].