Биодизел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Биодизел од соје.

Биодизел је течно гориво произведено из биљних уља или из коришћених уља и масти. Биодизел веома чисто сагорева и подсећа на стандардни дизел; производи се од уља које се добија од сунцокрета, соје или уљане репице помоћу метанола и катализатора. По хемијском саставу је мешавина метил естара масних киселина. Ово гориво јесте обновљиви извор енергије јер се троши оном брзином којом се обнавља. Гориво је делом нижег енергетског садржаја, али садржи већи проценат кисеоника што помаже бољем сагоревању.

Конвенционални дизел-мотори без тешкоћа користе гориво са 20 одсто биодизела, а многи нови мотори већ могу да користе и чист биодизел. Биогорива не захтевају производњу новог аутомобила односно новог аутомобилског мотора, она већ сада имају велику предност над водоничном технологијом која је тек у зачетку.

Ова компатибилност са постојећим моторима подстакла је многе земље да се окрену биогориву, уверене да ће на тај начин моћи да смање трошкове фосилних горива. Европска заједница је себи одредила за циљ да до 2010. године користи шест одсто биодизела, што ће значити петоструко повећање узгоја биљака од којих се производи етанол.

Мане[уреди]

Због ниже вредности pH од обичног дизел-горива, биодизел штети неким пластичким и гуменим деловима аутомобила који нису сертификовани за употребу биодизела. Код њих се временом растварају гумене цеви. Он доспева у уље и захтева краће интервале промене уља. Примећена су и оштећења дизел пумпе која служи за довод горива у мотор. Тај се проблем већином јавља код несертификованих дестилерија биодизела.

И након 10 година од појаве првих биодизела, аутоиндустрија веома споро реагује и прави веома мало аутомобила који су сертификовани за коришћење биодизела.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Биодизел