Соја

Из Википедије, слободне енциклопедије

Соја
Систематика
царство: Plantae тип: Magnoliophyta класа: Magnoliopsida ред: Fabales породица: Fabaceae потпородица: Faboideae род: Glycine
Биномијална номенклатура
Glycine max (L.) Merr.
Екологија таксона

Соја (Glycine max (L.) Merr.) је биљна врста која припада фамилији Fabaceae. Центар порекла ове биљне врсте је Кина. Први историјски, писани, наводи о соји потичу из 3000 године п. н. е. Поред пиринча, пшенице, јечма и проса, соја је један од главих усева који су значајно допринели опстанку кунеске цивилизације. Соју популарно још и називају кинеска крава.

Првих 3.000 година, соја се није пуно удаљила од свог центар порекла. Почетком нове ере, соја се шири на територије данашње јужне Кине, Кореје и Јапана који се сматрају секундарним центрима порекла. Развојем поморског саобраћаја у 18. веку нове ере, соју полако упознају друге цивилизације и појављује се у ботаничким баштама у Европи и Америци. Сматара се да је соју у Америку донео Бенџамин Френклин. Новија историја соје почиње у 19. веку у Америци одакле започиње ширење по целом свету и соја зузима значајно место у модерној пољопривреди. У модерној историје соје важна су још два догађаја. 1996. године на тржишту се појавила прва генетички модификована соја (отпорна на тотални хербицид глифосат) и 2002. године соја по први пут напушта планету землљу - на међународној свемирској станици произведене су експерименталне количине соје као потенцијалне хране на свемирским путовањима.

Основи разлог гајења соје јесте повољан хемијски састав зрна. Наиме, у зрну соје налази се између 35 и 40% протеина и око 20% уља што га чини веома повољном сировином за исхрану људи и животиња. Протеини соје садрже све есенцијалне аминокиселине у довољној количини тако да прерађевине од соје представљају квалитетну храну. Сојино уље не спада у групу висококвалитетних уља (као маслиново и сунцокретово) због веће количине полинезасићених масних киселина и мањег удела олеинске киселине. Поред уља и протеина у зрну соје налазе и друга физиолошки активна једињења као што су изофлавони, фитостероли, сапонини, фитинска киселина који имају повољан утицај на здравље људи. Такође у зрну соје налазе се и неке антинутритивене материје као што су инхибитори протеаза (термичком обрадом зрна соје ове материје се неутралишу) и несварљиви олигосахариди. Списак производа који се добијају од соје је дугачак и поред разних прехрамбених производа и адитива, соја је сировина у индистрији гуме, боја, лакова, лепкова, фармацеутској индустрију све популарнија сировина за биодизел. Протеини соје чине око 2/3 светске производње биљних протеина док 1/3 биљних уља потиче од соје.