Биогорива

Из Википедије, слободне енциклопедије

Биогорива је назив за горива која или сама спадају у биомасу или су настала прерадом биомасе (тј. живих организама (биљака, животиња, микроорганизама), те као таква, за разлику од фосилних горива, спадају у обновљиве изворе енергије. У биогорива се убрајају и горива која су нуспродукт других процеса, и која би иначе била отпад.

Биогорива се, као и горива, деле на:

  • чврста, где спадају
    • дрво - у разним облицима: у облику цепанице, дрвеног чипса (цепке), гранчица, брикета, пелета, иверја, итд;
    • слама - било упакована или не;
    • сено - за сада без практичне примене
    • други биљни отпаци;


Биогориво представља први озбиљан изазов фосилним горивима после више од једног века. Биогорива помажу у борби против глобалног отопљавања зато што дају мањи учинак стаклене баште, емитују мање угљен-диоксида него фосилна горива. Смањене су и емисије других токсичних материја као што је азотоксид који утиче на повећање обољења дисајних органа, нарочито у градовима. Производња биогорива ограничена је само брзином раста биљака и расположивошћу обрадивих површина. Уколико се у производњи биодизела користе отпадне материје нема чак ни тих ограничења. У самој Европи би се од количине уља за кување које се сваке године по употреби баци могло произвести милијарду литара биодизела.

Већина од 20 милиона возача у Бразилу користи аутомобилско гориво у коме има 25 одсто етанола. Цена етанола је више него двоструко нижа од цене од бензина или дизела и у Бразилу се то гориво може набавити широм земље. О Бразилу се све чешће говори као о „етанолској Саудијској Арабији”. Све је већи број земаља које сада прописују комбиновање биогорива са стандардним фосилним горивима. А велике петрохемијске компаније као што су „Шел” (Schell) све више улажу у ту технологију.

Захваљујући скоковитом порасту цене нафте, бризи због климатских промена и и растућем страху за безбедност снабдевања сировом нафтом, етанолу и другим врстама биогорива предстоји светла будућност. Биогорива која ће се у будућности базирати на дрвенастим биљкама, а не на кукурузу, захтеваће крупна улагања, али ће се улагање брзо исплатити: пољопривреда ће оживети, обрадиво земљиште ће бити заштићено, водотоци ће бити сачувани.
Биљке са великим садржајем скроба и уљастих материја један су од два потенцијална избора биогорива док се у новијим истраживањима посебна пажња посвећује узгоју генетички модификованих дрвенастих биљака у виду узгоја брзорастућих специјалних врста врба и јабланова.

Ново глобално тржиште биогорива већ данас се суочава са неким озбиљним политичким препрекама пошто пољопривредни лобији у богатим земљама захтевају протекционистичке баријере.


Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]