Метанол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Метанол
Структурна формула
Модел
{{{par_alt}}}
IUPAC име
Други називи хидроксиметан
метил алкохол
метил-хидрат
карбинол
Идентификација
CAS регистарски број 67-56-1
MeSH Methanol
RTECS PC1400000
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула CH3OH
Моларна маса 32.04 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0.7918 g/cm³, течност
Тачка топљења

–97 °C (176 K)

Тачка кључања

64.7 °C (337.8 K)

Растворљивост у води Потпуна
pKa ~ 15.5
Вискозност 0.59 mPa·s на 20 °C
Диполни момент 1.69 D (гас)
Опасност
ЕУ-класификација Запаљив (F)
Отрован (T)
NFPA 704
NFPA 704.svg
3
3
0
 
Р-ознаке R11, R23/24/25, R39/23/24/25
С-ознаке (S1/2), S7, S16, S36/37, S45
Тачка паљења 11 °C
Сродна једињења
Сродна једињења/алкохоли етанол
бутанол
Сродна једињења метил-хлорид
метоксиметан
Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за
једињења при стандардним хемијским условима
(на 25 °C, 100 kPa)

Метанол или метил алкохол (CH3OH) је први члан хомологог низа засићених монохидроксилних алкохола. То је најпростији алкохол. Веома је отрован. Уколико се у мањим количинама унесе у организам доводи до слепила, а у већим до смрти.

Отровност[уреди]

Удисањем ваздуха у коме има 3.000 ppm метанола током 8 сати за неколико дана доводи до тешког тровања.[1] Смртна доза ингестијом износи 30 до 100 ml.[1] Метанол се у организму споро оксидише до CO и H2O те се због тога акумулира. Његови токсични метаболити су формалдехид, млечна и мравља киселина и ацетон чије дејство доводи до појаве специфичне симптоматологије тровања. Акутно тровање има три стадијума:

  • пијанства
  • латенације (акумулација токсичних метаболита током 12-24 сата)
  • манифестног тровања

Овај трећи стадијум карактеришу: запаљење слузокоже дисајних путева, поремећај вида, сметње од стране дигестивног тракта и грчеви мишића. Четвртог дана јављају се цијаноза, периферни колапс, конвулзије, кома, парализа центра за дисање са леталним (смртним) исходом у тежим случајевима.[1]

Очна симптоматологија се састоји из: фотофобије, диплопије (дупло виђење), мидријазе, едема папиле и пролазно или трајног слепила.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Шимон Ђармати, Хемија опасних материја, Виша политехничка школа, 2006.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Метанол



хемија Овај незавршени чланак Метанол везан је за хемију.
Користећи правила Википедије, можете га проширити.