Метанол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Метанол
Структурна формула
Модел
IUPAC име
Други називи хидроксиметан
метил алкохол
метил-хидрат
карбинол
Идентификација
CAS регистарски број 67-56-1 YesY
PubChem[1][2] 887
ChemSpider[3] 864 YesY
КЕГГ[4] D02309
MeSH Methanol
База података биолошки релевантних молекула 17790
RTECS PC1400000
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула CH4O
Моларна маса 32.04 g mol−1
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0.7918 g/cm³, течност
Тачка топљења

–97 °C (176 K)

Тачка кључања

64.7 °C (337.8 K)

Растворљивост у води Потпуна
pKa ~ 15.5
Вискозност 0.59 mPa·s на 20 °C
Диполни момент 1.69 D (гас)
Опасност
ЕУ-класификација Запаљив (F)
Отрован (T)
NFPA 704
NFPA 704.svg
3
3
0
 
Р-ознаке R11, R23/24/25, R39/23/24/25
С-ознаке (S1/2), S7, S16, S36/37, S45
Тачка паљења 11 °C
Сродна једињења
Сродна једињења/алкохоли етанол
бутанол
Сродна једињења метил-хлорид
метоксиметан



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Метанол или метил алкохол (CH3OH) је први члан хомологог низа засићених монохидроксилних алкохола. То је најпростији алкохол. Веома је отрован. Уколико се у мањим количинама унесе у организам доводи до слепила, а у већим до смрти.

Отровност[уреди]

Удисањем ваздуха у коме има 3.000 ppm метанола током 8 сати за неколико дана доводи до тешког тровања.[5] Смртна доза ингестијом износи 30 до 100 ml.[5] Метанол се у организму споро оксидише до CO и H2O те се због тога акумулира. Његови токсични метаболити су формалдехид, млечна и мравља киселина и ацетон чије дејство доводи до појаве специфичне симптоматологије тровања. Акутно тровање има три стадијума:

  • пијанства
  • латенације (акумулација токсичних метаболита током 12-24 сата)
  • манифестног тровања

Овај трећи стадијум карактеришу: запаљење слузокоже дисајних путева, поремећај вида, сметње од стране дигестивног тракта и грчеви мишића. Четвртог дана јављају се цијаноза, периферни колапс, конвулзије, кома, парализа центра за дисање са леталним (смртним) исходом у тежим случајевима.[5]

Очна симптоматологија се састоји из: фотофобије, диплопије (дупло виђење), мидријазе, едема папиле и пролазно или трајног слепила.[5]

Особине[уреди]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 1
Број донора водоника 1
Број ротационих веза 0
Партициони коефицијент[6] (ALogP) -0,4
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) 0,7
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 20,2

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ а б в г Шимон Ђармати, Хемија опасних материја, Виша политехничка школа, 2006.
  6. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. ^ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]