Биоинжењеринг

С Википедије, слободне енциклопедије

Биоинжењеринг је примјењивање инжењерских принципа и методологија дизајна за ријешавање медицинских проблема.[1]У специфичне подобласти биоинжењеринга спадају:

Биомеханика[уреди | уреди извор]

Биомеханика проучава артикулације коштаних и мишићних система, као да је ријеч о механичким структурама подређеним различитим силама и кретањима. То укључује анализу начина људског хода и истраживање сила које утичу на деформације људског тијела приликом различитих несрећа (на примјер, саобраћајна несрећа). Биомеханика такође проучава друге системе организма као и органе, на примјер, понашање крви као течности која је у константном кретању, механику дисања и размјену енергије у људском тијелу.

Биохемијски инжењеринг[уреди | уреди извор]

Биохемијски инжењеринг проучава хемијске интеракције између организма и вјештачких материјала. Најзначајнија подобласт биохемијског инжењерства је ортопедијска хирургија. Циљ је развијање протеза артикуларних система организма које неће одбацити имунолошки систем и које ће се интегрисати на најбољи начин са организмом.

Биоелектрицитет[уреди | уреди извор]

Проучава биолектричну активност организма, који је основа неуролошког система и већине виталних процеса у организму. Биоелектрични инжењер проучава те биоелектричне процесе и користи их за потребе дијагностике у медицини.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 146. ISBN 86-331-2075-5.