Битка за Холандију

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка за Холандију
Део Другог светског рата
Центар Ротердама наком бомбардовања
Центар Ротердама наком бомбардовања
Време: 10–14 мај 1940. (Холандија)
10–17 мај 1940. (Зеланд)
Локација: Европа, Холандија
Узрок рата: {{{узрок}}}
Резултат: победа Трећег рајха
Промене у територији: {{{територија}}}
Сукобљене стране
Flag of the Netherlands Холандија White flag icon.svg
Застава Француске Француска
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Застава Немачке Нацистичка Немачка
Заповедници
Flag of the NetherlandsХенри Винкелман
Flag of the NetherlandsЈан Јозеф Годфрид
ФранцускаАнри Жиро
Трећи рајхФедор фон Бок
Јачина
9 дивизија[1]
700 топова[1]
38 оружаних возила[2]
145 летилица[3]
280.000 војника[1]
22 дивизија[4]
1.378 топова[4]
759 тенкова[4]
830 летилица[4]
750.000 војника[4]
Губици
2.591 војник[5]
8.000–9.000 рањеника[5]
Преко 2.000 цивила[5]
2.000–2.250 војника[5]
7.000–7.500 рањеника[5]
225–275 летилица[5]
1.350 затвореника[5]
{{{подаци}}}

Битка за Холандију (хол. Slag om Nederland) била је део немачких освајања Ниских земаља и Француске током Другог светског рата. Трајала је од 10. маја 1940, до предаје главних холандских снага 14. маја. Међутим, мали број војника у Зеланду се одупирао Вермахту све до 17. маја, када је Немачка званично окупирала целу Холандију.[4]

Битка за Холандију представња прво коришћење падобранаца за окупацију мета од важности и пре него што копнене снаге допру до области. Немачка Луфтвафе користила је падобранце за „опсаду“ кључних градова, да би на брзину прошла кроз целу државу и онеспособила холандску војску.[6]

Битка се завршила Бомбардовањем Ротердама, и немачком претњом да ће Луфтвафе, ако се Холандија не преда, бомбардовати и остале велике холандске градове. Знајући да не могу спречити немачке снаге, холандски официри су се предали, а Холандија је остала под немачком окупацијом, вођеном рајхскомесаријатом, до 1945.[7]

Током битке, холандска краљевска породица — краљица Вилхелмина, њена наследница Јулијана, и унука Беатрикс, избегле су у Зеланд, а касније у Уједињено Краљевство. Јулијана је у међувремену отишла у Канаду, а вратила се 1945, да би јој 1948. престо предала Вилхелмина, која је за време рата предводила Холандску владу у егзилу у Лондону.[8]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в „Artillery“. www.waroverholland.nl Приступљено 20. 11. 2012.. 
  2. ^ „Miscellaneous“. www.waroverholland.nl Приступљено 20. 11. 2012.. 
  3. ^ „Military airplanes“. www.waroverholland.nl Приступљено 20. 11. 2012.. 
  4. ^ а б в г д ђ Hooton, E. R. (2007). Luftwaffe at War, Volume 2; Blitzkrieg in the West 1939–1940. London: Chervron/Ian Allen. ISBN 978-1-85780-272-6. 
  5. ^ а б в г д ђ е „Balance Sheet“. www.waroverholland.nl Приступљено 20. 11. 2012.. 
  6. ^ Amersfoort, Herman; Kamphuis, Piet, eds. (2005). Mei 1940 — De Strijd op Nederlands grondgebied. Sdu Uitgevers. ISBN 90-12-08959-X. 
  7. ^ De Jong, Lou (1969). Het Koninkrijk der Nederlanden in de Tweede Wereldoorlog, Deel 1: Voorpel. Rijksinstituut voor Oorlogsdocumentatie. 
  8. ^ Van der Vat, Dan (22. 3. 2004.). „Queen Juliana of the Netherlands“. The Guardian Приступљено 10. 9. 2012.. 

Литература[уреди]