Битка код Гаугамеле

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Гаугамеле
Део Ратова Александра Великог
Јан Бругхел старији,1602, Битка код Гаугамеле или Битка код Иса
Јан Бругхел старији,1602, Битка код Гаугамеле или Битка код Иса
Време: 1. октобар, 331. п. н. е.
Локација: Гаугамела близу Мосула
Резултат: Македонска победа
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Vergiasun.svg
Македонци и савезници
Standard of Cyrus the Great (Achaemenid Empire).svg
Персијанци и грчки плаћеници
Заповедници
{{{заповедник1}}} {{{заповедник2}}}
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
7.500 коњаника
40.000 пешака
вероватно око 50.000
Губици
најмање 4200 убијених и рањених око 40.000 убијених и рањених
{{{подаци}}}

Битка код Гаугамеле (грч. Γαυγάμηλα) одиграла се 1. октобра 331. п. н. е. између македонско-грчке војске под командом Александра Македонског и персијске војске под командом Дарија III.

Александар Македонски је однео победу над далеко бројнијом персијском војском. После битке Александар Македонски је заузео Вавилон, Сузу и саму престоницу Персије, Персеполис.

Увод[уреди]

После битке код Иса, Александар Македонски је заузео обалу Медитерана и Египат. Онда је кренуо према срцу Персијског царства. Прешао је Тигар и Еуфрат без отпора.

Дарије III као терен за обрачун са Александром је одабрао равницу, да може развити своју војску и тиме искористити бројчану надмоћ.

Не зна се где се тачно налази Гаугамела, али се претпоставља да је била источно од Мосула у данашњем Ираку.

Тачни бројеви војника у бици нису познати али се процењује да су Македонци и Грци су имали 7.500 коњаника и 40.000 војника пешадије. Персијанци су имали 20.000 коњаника и 230.000 војника пешадије а имали су и ратне слонове.

Ратови Александра Великог
ХеронејаГраникИсТирГаугамелаХидасп

Почетни распоред снага[уреди]

Персијанци[уреди]

Дарије III је регрутовао најбоље коњанике са свих сатрапија, а посебно познате скитске коњанике. Припремио је и скитске борне кочије као и 50 слонова са индијским борним кочијама. Пре битке Персијанци су очистили терен од вегетације да би повећали ефикасност борних кочија.

Дарије III се поставио у средишњем делу са најбољом пешадијом. Са његове десне стране била је коњица, грчки плаћеници и персијска коњичка гарда. У центар десне стране поставио је персијске бесмртнике, индијску коњицу и мардијанске стрелце.

Почетни распоред персијских и македонских трупа

На оба крила била је коњица. Бесус је командовао левим крилом са Бактријанцима и већим делом коњице из разних сатрапија, те Скитима. Борне кочије су постављене испред са малом групом Бактријанаца. Мазеус је командовао десним крилом са коњицом из разних сатрапија. Коњица десног крила је била величине целе Александрове коњице, али ипак мање бројна од коњице леве стране. Коњица из Јерменије и Каподокије постављена је испред осталих коњичких јединица, да би предводили напад.

Македонско-грчки савез[уреди]

Македонци су били подељени на два дела. Десна страна је била под директном Александровом командом, а лева под командом Пармениона.

Елитна тешка коњица је била уједно и гарда и најофанзивнији део Александрове војске. Александар се у биткама налазио углавном уз њих и с њима је вршио директне пробоје у облику клина. И овај пут је био са њима. Са њима је била македонска лака коњица.

Плаћеничка коњица је била подељена у две групе, са ветеранима на десном крилу, а остатак је био постављен испред агријанских и македонских стрелаца постављених близу фаланге.

Парменион је био постављен лево са тесалијским и грчким плаћеницима те трачанским коњаницима. Они су требали повући и довољно дуго издржати удар персијске десне стране, док Александар на десном крилу изведе одлучан удар. На десном крају македонског центра налазили су се плађеници са Крита. Иза њих били су ахајски плаћеници и тесалијска коњица под командом Филипа. На десно је био други део грчке коњице. Онда је долазила фаланга, која је била постављена у две линије. Пошто су Персијанци имали неколико пута више коњице, која се протезала дуж два километра, очекивало се да ће Македонци бити опкољени са страна коњицом. Зато је било нужно да македонска друга линија, састављена од плаћеника удари и решава проблеме опкољавања.

Почетак битке[уреди]

Током битке Александар Македонски је користио јединствену стратегију, која је поновљена само неколико пута у историји. План му је био да навуче на бокове што више персијске коњице са циљем да се македонска елитна коњица одвоји на страну и створи размак унутар непријатељске одбране довољан за одлучан удар на Дарија према центру. То је захтевало одличну синхронизацију и маневрисање.

Македонци су кренули напред са крилима под 45 степени унатраг, са циљем да навуку персијску коњицу да нападне. У исто време се лагано кретала удесно елитна коњица са Александрем. Александар је присилио Дарија да први нападне, иако Дарије, поучен битком код Иса против сличне формације, није желио први да нападне. Међутим, војска које се поставила наспрам линијске Персијске формације, понашала се веома чудно за тактику тога времена. Поставила се у виду избочине на страну и почела да маневрише на стране, при чему је мања јединица елитне коњице кренула надесно. Овакав развој догађаја Персијанци нису могли да схвате тако да су после одређеног времена кренули у напад.

Дарије је користио борне кочије, али неке од њих су пресретнуте. Македонци су специјално вежбали тактику да ударе са стране борна кочија. Прве линије би се измакле, отварајући празнину, а коњ би одбио да иде на копља прве линије и ушао би у празнину, која је била мишоловка. Улазећи у празнину, кочијаша лако убијају са стране копљима.

Александров одлучујући напад[уреди]

Александров одлучни напад на десном крилу (одељење историје америчке војне академије)

Док су се Персијанци развукли широко на македонске бокове, дотле Александар довлачи позадинску гарду. Маневар Александра са елитном коњицом додатно ствара отвор у Персијској одбрани између Бесусовог левог крила и Даријевог ценра. Александар се припрема за одлучан ударац. Елитне јединице прелазе у велики клин са њим на челу. Иза њега су биле јединице гарде са свим батаљонима фаланге, које је могао извући из битке. То су биле лаке трупе.

Тај велики клин забија се у ослабљени персијски центар и избацује Даријеву гарду и грчке плаћенике. Бесус на лево бива одсечен од Дарија и бојећи се клина почиње повлачити трупе. Дарије тиме долази у опасност да сам буде одсечен. Према већини прича Дарије не издржава него бежи, а остали га следе.

Лево крило[уреди]

Пукотина у македонској одбрани се створио између македонског центра и левог крила. Персијски и индијски коњаници из Даријевог центра продиру. Уместо да ударе на позадинску фалангу или да ударе на Пармениона са леђа, они настављају према кампу да пљачкају.

Александар је могао да јури за Даријем, али је добио очајнички позив од Пармениона са левог крила. Александар је био постављен пред дилему. Могао је гањати Дарија чиме би докрајчио Персију, али би тиме изгубити добар део армије. С друге стране враћањем на лево помаже Пармениону и спасава војску. Одлучује да помогне Пармениону, а Дарија да прогања касније.

Кад је пробијен персијски центар и кад је видео да се повлаче Дарије и Бесус, Мазеус са десног крила почиње повлачење. Али ту персијске јединице захвата неред док их коњичке јединице нападају.

После[уреди]

После битке Александар иде у безуспешну потеру за Даријем. У бици је заробљен огроман плен, укључујући борне кочије и слонове. Дарије бежи са малим делом војске. Персијско царство се дели на два дела. Западни део пада и Александар га преузима. Дарије тражи од источних сатрапија да му остану лојалне. После битке Александар Македонски заузима Вавилон, Сузу и саму престолницу Персије Персеполис.

Види још[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Битка код Гаугамеле