Ратови Александра Великог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ратови Александра Великог
Део
BattleofIssus333BC-mosaic-detail1.jpg
Време: 335. п. н. е.-323. п. н. е.
Локација: Тракија, Илирија, Грчка, Мала Азија, Сирија, Вавилонија, Персија, Индија
Резултат: Македонска држава се проширила из Европе, у Малу Азију, Египат, Либију, Персију и Индију
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
Vergina sun.svg
Античка Македонија
Standard of Cyrus the Great (Achaemenid Empire).svg
Персија

Илирија
Тракија
Заповедници
Vergina sun.svg Александар Велики Standard of Cyrus the Great (White).svg Дарије III
Порус
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
Пешадија:
12.000 Македонаца
7.000 савезника
5.000 најамника
7.000 Одриза, Трибала и Илира
1.000 стрелаца и тзв. Агријана
укупно 4.500
Коњица:
1.800 македонских
1.800 тесалских
600 из остале Хеладе
900 трачких и пеонских извидника
укупно 4.500
Пешадија:
40.000 персијске пешадије
10.000 бесмртника
30.000 грчких плаћеника
Коњица:
20.000 Иранаца
20.000 коњаника
неколико десетина хиљада грчких плаћеника
Губици
{{{подаци}}}

Ратови Александра Великог су били ратови у периоду од 335.-323. п. н. е.. Ратови су добили име по њиховом главном актеру, македонском краљу Александру III Великом, а били су вођени против Ахменидског краљевства, затим против локалних поглавица на истоку Панџаба у Индији. Александар Велики је био један од најуспешнијих војсковођа, не само античке већ и целокупне људске историје. Он је један од ретких војних команданата који никада није доживео пораз на бојном пољу.

Александар Велики је на македонски престо ступио након убиства његовог оца Филипа Македонског. Исказао се као способан владар, односивши победе са непуних 17 година.

Александар је смишљао планове за војну и економску експанзију Македоније у Арапски свет. Планови су се у принципу и испунили, али Александар није дочекао коначни циљ свог похода, пошто је умро 323. п. н. е., чиме су завршени ратови Александра Великог.

Позадина[уреди]

Краљевина Македонија 336. п. н. е.

Филип Велики је 336. године п.н.е, док је преговарао око свадбе Клеопатре од Македоније и Александра I од Епира, бива убијен од стране свог стражара. Филипов син Александар, који је већ у напред одређен за наследника престола, бива проглашен за краља од стране војске.

Вест о Филиповој смрти је у многим местима изазвала револт : Теби, Атини, Тесалији, и у трачким племенима.

Александрова балканска кампања[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Александрова балканска кампања

Освајање Персије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хронологија ратовања Александра Великог у Азији

Мала Азија[уреди]

Битка на Гранику[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Битка на Гранику

Битка код Граника, за коју Аријан каже да је „била коњичка битка, али је већма наликовала на пешачку...“,[1] одиграла се када је у Атини архонт био Ктесикле, а у Риму непосредно пре тога били изабрани конзули Гај Сулпиције и Луције Папирије, како сазнајемо од Диодора са Сицилије[2] (рано лето 334. п. н. е.), између Македонаца и њихових савезника с једне стране, и Персијанаца и грчких плаћеника с друге. До окршаја је дошло на реци Гранику, на Пропонтиди.[3]

Победом извејованом на реци Граник, Александру је ослобођен пут ка срцу Мале Азије. Што се тиче Персијанаца, они су одустали од покушаја да зауставе његов продор, што је имало за последицу да се главни град Лидије и седиште лидијског сатрапа — Сард, убрзо потом предао без борбе. Осим тога, већина градова у Еолиди и Јонији, међу којима је и Ефес, дочекали су Александра као ослободиоца.[4]

Опсада Халикарнаса[уреди]

Сирија[уреди]

Битка код Иса[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Битка код Иса

Битка код Иса (данашњи турски град Ишкендерун (тур. İskenderun - турско име за Александра је Ишкендер (тур. İskender)) одиграла се у (12.) новембру 333. п. н. е. између војске Александра Македонског и персијске војске Дарија III. Александар Македонски у тој бици побеђује Дарија III. Битка код Иса је била одлучна Александрова победа и означава почетак краја Персије. Македонце и њихове грчке савезнике је предводио Александар Македонски. Та војска је имала 5.000 коњаника и 26.000 пешака. Персијска војска је имала 30.000 грчких плаћеника, 40.000 персијских пешака, 20.000 персијских коњаника и 10.000 персијских бесмртника.

Битка се одвијала код града Иса, који је близу данашњег Искендерума у Турској, на самој граници са Сиријом на обали Медитерана. Две противничке стране су се биле поставиле на супротне стране реке Пинар. На том подручју размак између залива и планина је само 2,6 km, тако да то није било погодно место за већу војску.

Александар је кренуо у Азију 334. п. н. е. и победио је локалне персијске сатрапе. Онда је одлучио да заузме Малу Азију. Док је Александар био у Тарсусу, на граници данашње Турске и Сирије, чуо је да Дарије III припрема велику војску у Вавилону. Ако Дарије III заузме Ис то би значило да може користити помоћ персијске флоте у Медитерану, олакшавајући снабдевање, а и отварајући могућност лакшег искрцавања трупа иза непријатељских линија. Александар шаље Пармениона да заузме обалу око Иса. Сазнавши да је Персијска армија дошла у Сирију, Александар одлучује да се јужно напредује од Иса до важних планинских превоја.

Дарије III је знао да Парменион држи планинске превоје и зато да би избегао заседе и неповољан терен изабире северни много дужи пут. Персијанци улазе у Ис и убијају све заробљенике. Тако је Дарије поставио своју армију иза непријатељских линија и сасекао јој линије снабдевања. Поставио се на добру позицију за битку и чекао Александра.

Опсада Тира[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Опсада Тира

Опсада Тира је трајала 10 месеци (новембар 333. п. н. е. - август 332. п. н. е. ). Тир је стратешки важан град на обали Феникије, односно данашњем Либану. Александар Македонски га је опседао 10 месеци. Љут због тако дуге опсаде 30.000 становника је убио или продао као робље.

Александар Македонски није могао да освоји град, па га је блокирао месецима, али се Тир није предавао. Нови град Тир је био смештен на острву и имао је јако добра утврђења, у потпуности окружена морем. Онда Александар Македонски користи зидане остатке од главног дела Тира на обали да сагради морски пут дуг око 1 km.

Тада је уследио заједнички удар кипарске и феничанске флоте са пешадијом и опсадним справама. Пешадија и опсадне справе делују користећи изграђени пут. Тек помоћу опсадних справа у досегу зидина Александар успева да се пробије у град.

Током опсаде Александар добија писмо од Дарија III у коме му Дарије нуди мир. Обећава да ће платити откупнину за своју породицу, коју му је Александар заробио. Нуди му све земље западно од Еуфрата и да створе пријатељски савез. Александар не пристаје. Он хоће све.

Александар Македонски је био толико љут због тако жестоке одбране града Тира и због великог губитка људи, времена и средстава да је одлучио да се освети. Уништава пола града, масакрира огроман број грађана Тира, а преостале продаје као робље.

Касније сам помаже да се рашире приче о страшном масакру, које је починио у Тиру, са циљем да се у идућим биткама градови одмах предају. Јер ко се не преда одмах неће бити поштеђен. На тај начин Александар је ослабио борбени морал бранилаца.

Египат[уреди]

Опсада Газе[уреди]

Вавилонија[уреди]

Битка код Гаугамеле[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Битка код Гаугамеле

Битка код Гаугамеле (грч. Γαυγάμηλα) одиграла се 1. октобра 331. п. н. е. између македонско-грчке војске под командом Александра Македонског и персијске војске под командом Дарија III.

Александар Македонски је однео победу над далеко бројнијом персијском војском. После битке Александар Македонски је заузео Вавилон, Сузу и саму престоницу Персије, Персеполис.

Инвазија на Индију[уреди]

Александар се није задовољио рушењем Персијског царства. Његови освајачки планови сезали су даље на исток. Због тога је 327 године п. н. е. повео своју војску на Индију. На реци Хидаспу, притоци Инда, победио је војску моћног индијског краља Пора. Битка је дуго трајала јер су се Индијци, кад би доспели у опасност, повлачили иза слонова који су их штитили од македонских напада. Александар је после победе над Пором освојио данашњи Пенџаб, област око пет река у сливу Инда. Када је требало да се крене даље на исток, војска је одбила да га следи.

Повратак из Индије[уреди]

Александрови људи били су исцрпљени дуготрајним ратовањем. Седам година су провели далеко од својих домова и породица. Тешка битка против Пора продубила је њихову малодушност, тако да су изгубили вољу да иду дубље у Индију. Осим тога, знали су да их на другој обали Ганга чека огромна индијска војска. Александар се, обузет гневом, повукао у свој шатор. Сматрао је да све што је дотада постигао не значи ништа ако не пређе преко Ганга. Повлачење би значило да признаје пораз. На крају је ипак морао да услиши молбе својих војника и пријатеља. Одустао је од освајања Индије и вратио се у Вавилон, град који је изабрао за своју престоницу.

Последице[уреди]

Мапа Александровог царства

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Arr., Anab. I 15
  2. ^ Diod., I 17. 1
  3. ^ Fanula Papazoglu, Istorija helenizma, Skripta Internacional, Beograd 1995, 82 ISBN 86-7118-001-8
  4. ^ Papazoglu, 83

Спољашње везе[уреди]