Бојни бродови класе Тегетоф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Класа Тегетоф
Држава:
Застава аустроугарске морнарице
Аустроугарска
Време изградње: 1910.-1914.
Врста пловила: Бојни бродови - дредноти
Главне карактеристике
Депласман (Т): 20,000
Дужина: 152 m
Ширина: 27,9 m
Газ: 8,7 m
Погон: 4 Парсонс парне турбине, са 4 осовине
Снага: 27.000КС
Брзина: 20.4 чворова (38 km/h)
Доплов/самосталност: 4,200 наутичких миља (7,800 km) брзином од 10 чворова (19 km/h)
Наоружање: 12 x 305 mm топова у троцевним кулама

12 x 150 mm топова у једноцевним казаматима
18 x 5 kg топова на појединачним постољима
4 x 21.533 mm торпедних цеви

Оклоп: 11 инчни (279 mm) бродски оклоп
Посада: 1087

Класа Тегетоф (по адмиралу Тегетофу), или Viribus Unitis (лат. Viribus Unitis - „Са уједињеним снагама“ - мото цара Франца Јозефа I) била је једина класа бојних бродова дреднот саграђених за аустроугарску морнарицу. Саграђена су четири брода: СМС Вирибус Унитис, СМС Тегетоф, СМС Принц Еуген и СМС Сент Иштван.

Изградња[уреди]

Аустријске власти наредиле су градњу нове флоте 1908. након вести да је започета издрадња првог дреднота у Италији, бојног брода Данте Алигијери. Главни дизајнер аустроугарске морнарице Зигфрид Попер био је скоро па слеп у овим тренуцима (пензионисан је пре него што су бродови поринути), и неки су то сматрали разлогом за неке дизајнске пропусте бродова. Класа је позната по томе што је она прва која је користила тројне топове за главно наоружање. Тројне топовске куле изградила је Шкода у Плзењу, чешкој.

Прва три брода изграђена су у Трсту, али као услов за финансијску помоч, мађарски парламент тражи да се један од бродова изгради у мађарском бродоградилишту у Ријеци, који дотад није изградио нешто веће од разарача што је створило одгађања као је навоз најприје требао да буде продужен, на крају је ипак довршен, али у Пули, 1914. године. Назван је Сент Иштван, по Св. Стефану.

Подаци[уреди]

Разгледница са сликом брода класе Вирибус Унитис

Бродови су били наоружани топовима калибра 305 милиметра истог типа као и на класи Радецки у главној тешкој битници, али су били постављени у четири троцевне куле. Помоћна битница је укључивала 12 ручно покретаних топова калибра 150 mm у бочним казематама. Радило се о новом пројекту Шкоде Л/50, масе топа 6.085 kg, с гранатом од 45,5 kg, а само зрно је имало масу од 30,5 kg. Домет је био изузетан за топове тог калибра, чак 15.000 m. За сваки топ укрцавало се по 180 граната.



Спољашње везе[уреди]


 
Бојни бродови класе Тегетхоф
War flag of Austria-Hungary (1918).svg

Вирибус Унитис | Тегехтоф | Принц Еуген | Сент Иштван

Списак аустро-угарских бојних бродова