Плзењ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Плзењ
чеш. Plzeň

Plzeň 12.3.2012.jpg
Катедрала Св. Бартоломеја и Трг Републике

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Чешке Републике Чешка
Крај Плзењски крај
Становништво
Становништво 173.932
Густина становништва 1.264 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 49°44′29″N 13°22′57″E / 49.741389, 13.3825
Надморска висина 310 м
Површина 137,65 км²
Плзењ на мапи Чешке
{{{alt}}}
Плзењ
Плзењ на мапи Чешке
Остали подаци
Градоначелник Павел Редл
Веб-страна www.plzen.eu


Координате: 49° 44′ 29" СГШ, 13° 22′ 57" ИГД
Плзењ (чеш. Plzeň, нем. Pilsen) је четврти по величини град у Чешкој Републици. Плзењ је седиште управне јединице Плзењски крај, где чини засебан градски округ Плзењ-град.

Плзењ је познат по свом пиву – Пилснер Уркуелу и машинској фабрици Шкода коју је основао Емил Шкода 1859. године.

Природни услови[уреди]

Трг Републике, главни трг града
Позната пивара Праздрој
Пиво из Плзења

Плзењ се налази у западном делу Чешке републике и удаљен је од главног града Прага 90 km југозападно. Он је и средиште западне Бохемије.

Рељеф: Плзењ се налази на западу Чешко-Моравске висоравни, на ушћу речица Радбузе, Мже, Уславе и Ухлаве, стварајући реку Бероунку, главну притоку Влтаве. Град и околина су на брежуљкастом терену, на 300-350 метара надморске висине.

Клима: Клима области Плзења је умерено континентална.

Воде: Град Плзењ се управо образовао на ушћу речица Радбузе, Мже, Уславе и Ухлаве, стварајући реку Бероунку, главну притоку Влтаве.

Историја[уреди]

Простор Плзења и околине био је насељен још у време праисторије. Први помен насеља под данашњим именом био је 976. године. Насеље 1295. добило градска права.

Хабзбуршки владар Рудолф II одредио је град за своје седиште 1599-1600. године, што је граду омогућило да се брже развија и издигне изнад низа малих градова у окружењу. Током Тридесетогодишњег рата град и околина су тешко страдали.

Средином 19. века започиње нагла индустријализација Плзења. током 1869. године основана је фабрика "Шкода", која ће касније постати највећи индустријски гигант у целој држави. У то време град брзо нараста, па се Чеси из околних руралних крајева досељавају у град, дотад насељен Немцима. До почетка 20. века град је постао доминатно чешки.

У доба „Прве Чехословачке републике“ (1918 - 1938.) Плзењ је наставио да се брзо развија. Током нацистичке окупација многи Чеси су погубљени. Сво немачко становништво је протерано после рата. Убрзо после рата (1948. г.) комунисти су преузели власт, и држали су је све до „Плишане револуције1989. г.

Становништво[уреди]

Плзењ данас има око 170.000 становника и послдедњих година број становника у граду расте.

Привреда[уреди]

Плзењ је познат по пивари и машинској фабрици Шкода коју је основао Емил Шкода 1859. године.

Последњих година развија се и туризам заснован на култури пива.

Градске знаменитости[уреди]

Плзењ има очувано, мада не толико вредно старо језгро. Од грађевина најпозантије су:

  • Готска црква св. Бартоломеја - Сматра се да је изграђена 1292. године. Ова катедрала је са највишим торњем (100 m) у целој Чешкој;
  • Ренесансна градска већница из 16. века;
  • трећа највећа синагога на свету (после Јерусалима и Будимпеште);
  • Плзењско истојско подземље је заправо историјски подземни музеј који представља сложен комплекс пролаза и подрума прокопаних у 14. веку, који су представљали неку врсту склоништа за време каснијих ратова. Овај подземни лавиринт вековима је био идеално место за производњу пива;
  • Пиварски музеј смештен је у средњовековној кући за прераду јечма која је откривена приликом обнове градских зидина. Уз помоћ лутки приказано је како се још у давној Месопотамији пило нешто налик пиву;
  • Нерудова улица пружа се југозападно од старог града. У овој улици фасаде кућа декорисане су посебном зидном техником зграфито (техника гребања) која представља комбинацију графике и рељефа. Творац ових украса је Миколас Алес (19. век);
  • Универзитет западне Бохемије, један од најзначајнијих универзитета у држави.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]