Либијска Џамахирија

С Википедије, слободне енциклопедије
Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија
الجماهيرية العربية الليبية الشعبية الإشتراكية
(al-Džamāhīrīyâ l-ʿArabīyâ l-Lībīyâ š-Šaʿbīyâ l-Ištirākīyâ)
Застава
Застава
Грб Либијске Џамахирије
Грб
Химна
Алаху ахбар

Географија
Континент Африка
Регија северна Африка
Главни град Триполи
Друштво
Службени језик арапски
Религија ислам
Политика
Облик државе џамахирија
 — либијски вођа Муамер ел Гадафи
 — секретар Општег народног конгреса Мухамед Абдул Касим ел Зуаи
 — секретар Општег народног комитета Багдади Махмуди
Законодавна власт основни народни конгреси
Историја
 — Оснивање 1969.
 — Укидање 2011.
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 1.759.540 km²
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2006. 5.670.688
 — густина 3.2/km²
Валута либијски динар
Временска зона UTC (UTC+1)
CEST (UTC+2)
Интернет домен .ly
Позивни број +218


Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија (арап. الجماهيرية العربية الليبية الشعبية الإشتراكية العظمى, латиницом Al-Jamāhīriyyah al-ʿArabiyyah al-Lībiyyah aš-Šaʿbiyyah al-Ištirākiyyah al-ʿUẓmā) био је службени назив за Либију од 1977. до 2011. под вођством пуковника Муамера ел Гадафија.

Назив[уреди | уреди извор]

Након Првосептембарске револуције (1969) тадашња Краљевина Либија је проглашена за Либијску Арапску Републику. Неколико година касније, 2. марта 1977, држава је проглашена за џамахирију под називом „Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија“.

Од 1986. службени назив државе је био Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија (арап. الجماهيرية العربية الليبية الشعبية الاشتراكية العظمى al-Ǧamāhīriyyah al-ʿArabiyyah al-Lībiyyah aš-Šaʿbiyyah al-Ištirākiyyah al-ʿUẓmā О овој звучној датотеци послушај ).

Историја[уреди | уреди извор]

Мања група официра, предвођена 28-годишњим капетаном Муамером ел Гадафијем, извршила је 1. септембра 1969. државни удар против краља Идриса. Он се тада налазио у Турској на лечењу. Револуционарни официри нису хтели његовог сестрића Саида Хасана ар Рида ес Санусија да поставе за новог краља и да му препусте управљање државом. Пре истека 1. септембра престолонасљедник Саид је стављен у кућни притвор. Револуционари су укинули монархију и прогласили нову Либијску Арапску Републику.

Целокупну законодавну и извршну власт је вршио Револуционарни командни савет и његов Савет министара. Капетан Муамер ел Гадафи је унапређен у пуковника, постао је врховни командант оружаних снага и председник Револуционарног командног савета. Ту функцију је вршио до 2. марта 1977. када је Револуционарни командни савет распуштен и претворен у Генерални секретаријат Општег народног конгреса, а он је постао генерални секретар. Проглашена је џамахирија.

Пуковник Гадафи је остао на функцији генералног секретара Општег народног конгреса до 2. марта 1979. када је поднео оставку на све јавне функције. Задржао је положај врховног команданта. Од тада је најчешће ословљаван само као либијски вођа. Са том незваничном титулом владао је до избијања Рата у Либији (2011).

Политички систем[уреди | уреди извор]

На челу Либијске Џамахирије се налазио пуковник Муамер ел Гадафи који се најчешће ословљавао као либијски вођа. Џамахирија је била организована као систем непосредне демократије — изворно подељена на основне народне конгресе.

Држава се административно делила на општине (шабије). У свакој општини је било конституисано више основних народних конгреса које су чинили сви пунољетни мушкарци и жене. Они су бирали своје секретаријате (руководеће органе) и народне комитете (извршне органе). Сви секретаријати у једној општини су чинили општински народни конгрес. Заједно са њим је постојао општински народни комитет и ресорни општински народни комитети. На нивоу државе је постојао Општи народни конгрес. Његов руководећи орган је био Секретаријат. Главни извршни орган је био Општи народни комитет који се састојао од секретара и секретара ресорних општих народних комитета.

Осим политичких народних конгреса и комитета постојали су и радни. Они су се оснивали унутар универзитета, фабрика, медија итд. Били су такође заступљени у раду Општег народног конгреса.

Друштвене одлике[уреди | уреди извор]

Са површином од 1.759.540 km2, од чега је 90% пустиња, Либијска Џамахирија је била четврта по величини држава афричког континента и 16. у свету. Главни град Триполи је био дом за 1,7 милиона од око 6,4 милиона људи који су живели у Либији. Три традиционалне регије ове државе биле су Триполитанија, Фезан и Киренајка.

Либијска Џамахирија је имала један од највећих БДП-а по становнику у Африци, углавном због њених великих нафтних резерви и мале популације. Њен индекс хуманог развоја је био највећи на континенту.

Становништво[уреди | уреди извор]

По последњем попису становништва из 2006. у Либијској Џамахирији је живело 5.670.688 житеља. По ранијем попису из 1995. живело их је укупно 4.405.000. Пописи су спровођени још 1984. и 1973.[1]

Административна подела[уреди | уреди извор]

Према попису становништва у Либијској Арапској Републици из 1973. постојало је укупно 10 покрајина (мухафаза).

Либијска Џамахирија је 1983. подељена на 46 општина (баладија), а само четири године касније њихов број је сведен на 25. Нова административна подела била је 1995. и тада је земља подељена на 13 општина (шабија). Само три године касније било их је дупло више. Њихов број је 2001. повећан на 32 општине.[2][3]

Либијска Џамахирија је 2007. подељена на 22 општине (шабије). Оне су се даље делиле на основне народне конгресе и комуне.

Мапа Либијске Џамахирије са општинама
Арапско име Транскрипција Становништво
(попис 2006)[2]
Број
на мапи
البطنان Ел Бутнан 159.536 1
درنة Дарна 163.351 2
الجبل الاخضر Ел Џабал ел Ахдар 203.156 3
المرج Ел Марџ 185.848 4
بنغازي Општина Бенгази 670.797 5
الواحات Ел Вахат 177.047 6
الكفرة Ел Куфра 50.104 7
سرت Сирт 193.720 8
مرزق Мурзук 78.621 22
سبها Сабха 212.694 19
وادي الحياة Вади ел Хаја 76.858 20
مصراتة Мисурата 550.938 9
المرقب Ел Маргаб 432.202 10
طرابلس Тарабулус 1.065.405 11
الجفارة Ел Џифара 453.198 12
الزاوية Аз Завија 290.993 13
النقاط الخمس Ан Нукат ел Хамс 287.662 14
الجبل الغربي Ел Џабал ел Гарби 304.159 15
نالوت Налут 93.224 16
غات Гат 23.518 21
الجفرة Ел Џуфра 52.342 17
وادي الشاطئ Вади ел Шати 78.532 18

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]