Вељко Станојевић
| Вељко Станојевић | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 1892. |
| Место рођења | Београд (Краљевина Србија) |
| Датум смрти | 1967. |
| Место смрти | Београд (СФР Југославија) |
| Дела | |
Вељко Станојевић (1892 – 1967) је био српски сликар. Потомак је Кнеза Станоја Михаиловића из Зеока који је убијен у сечи кнезова 1804. године. Вељков деда је пуковник Јеремија Станојевић, који је био министар (попечитељ) правде и просвете у Кнежевини Србији, председник врховног суда, председник Друштва српске словесности, државни саветник. Баба му је Марија Мара Ненадовић кћи проте Матеје Ненадовић, унука кнеза Алексе Ненадовића. По бабиној линији био је у сродству са Карађорђевићима.
Садржај |
Биографија [уреди]
Похађао је Уметничко-занатску школу у Београду код професора Љубомира Ивановића и Марка Мурата. Од 1920. до 1930. године живео је у Паризу. Био је један од оснивача групе Облик. Представник је конструктивистичког сликарства у југословенском сликарству док се његов каснији рад преоријентисао на колористички експресионизам. Његово стваралаштво у духу „идеализоване реалности“, које је настало 20-тих година 20. века критика сматра његовим најаутентичнијим стваралачким периодом, те се Вељко Станојевић сврстава у ред наших најзначајнијих сликара треће деценије 20. века. Први пут је самостално излагао у Београду 1922. године а касније на бројним групним и самосталним изложбама у Југославији, Европи и Америци.
Поводом изложбе у галерији РТС-а ликовни критичар Станислав Живковић о сликарству Вељка Станојевића пише:
„Један од бардова који су учествовали у изграђивању модерног израза у српском сликарству од самог његовог почетка, јесте и Вељко Станојевић. Кроз више од педесет година уметничке активности прошао је и доживео све његове фазе: као радознали почетник, затим као зрео уметник и борац за савремено, најзад као помало заморен посматрач, који је препустио арену млађима и ратоборнијима. Остаје чињеница да је Вељко Станојевић један од наших значајних сликара и пионира, чије је дело између два рата умногоме одредило живот нове уметности.
Заједно са Живорадом Настасијевићем, Васом Поморишцем и Иваном Радовићем, он карактерише оне тенденције у српском сликарству, које су - полазећи од достигнућа Сезана и последњих достигнућа кубиста - настојале да кроз добро схваћени модернизам достигну чистоту о трезвеност великих класика.“Слике Вељка Станојевића се налазе у Народном музеју, Музеју савремене уметности и у Историјском музеју у Београду.
Галерија [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Вељко Станојевић је везан за уметнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
