Петар Добровић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар Добровић (Печуј, 14. јануар 1890—Београд, 27. јануар 1942) је био познати српски сликар и политичар рођен у Мађарској. Један је од водећих представника модернизма послератне југословенске уметности.
[уреди] Животни пут
Као представник српског колоризма, био је познат по портретима и пејзажима. У раним годинама био је импресиониста и кубиста.
Српска породица Добровића потиче из Славоније, из Дарувара која се преселила у Нађкањижу где је бавећи се продајом стоке стекла велики углед и богатство. Овде је рођен и отац Петра Добровића. Добровићева мати, Ирена Хеидл, била је немачког порекла, рођена је у барањском градићу Шиклошу.
Петар Добровић је имао три брата: Николу, Стевана и Ђоку. Стеван и Ђока су уписали војну кадетску школу у Печују чији је питомац у то доба био и Мирослав Крлежа, каснији познати хрватски писац. Од тада датира и Добровићево познанство са Крлежом.
Петар Добровић је матурирао у печујској гимназији у којој су професори били из католичког реда цистерцита. Као гимназијалац доживео је многе непријатности. Често је нападан због своје српске народности. Тако је 1903. године гимназијски професор Абел Бузаши због убиства краља Александра Обреновића и његове супруге Драге, Добровића називао "српским убицом краљева".
После завршетка гимназије Добровић се уписује на Вишу школу ликовне уметности у Будимпешти. Професори су му познати уметници конзервативних схватања Еден Бало и Тивадар Земплењи. Касније ће на његово сликарство утицати Карољ Ференци. Први пут је излагао 1911. године у Музеју лепе уметности у Будимпешти. Од исте године, па све до избијања Првог светског рата боравио је у Паризу где је, између осталог, упознао и ликовног уметника Ивана Мештровића. У међувремену обајвљује своје графике у угледним мађарским часописима и листовима као "Тет" (мађ.Tett), "Ма" (мађ. Ма у преводи "Дана") и "Њугат" (мађ. Nyugat у преводи "Запад").
У недељу, 20. маја 1918. у Печују се побунио 6. Новосадски пук. Оружаном сукобу се прикључио и темпераментни Петар Добровић који је због тога касније затворен.
После завршетка Првог светског рата, 14. новембра 1918. српска војска је запосела Барању и Бачку. Долазак српске војске у Печуј је Добровић дочекао са великим одушевљењем.Једно време је Добровић радио као преводилац нове власти. Добровић је био велики поборник да се Печуј, Барања и Бачка у целини припоје Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Петар Добровић се 1925. године венчао са Олгом Хаџи из Новог Сада са којом је имао сина Ђорђа.
Био је председник мале, краткотрајне српско-мађарске Барањско-Бајске Републике која је проглашена 14. августа 1921. године и која је трајала до 21. августа 1921. Као председник младе републике Добровић на челу делегације 16. августа креће у Београд где га прима премијер Никола Пашић који му одмах саопштава да Краљевина СХС није заинтересована за очување Бачко-Барањске Републике. Добровић се никада више није вратио у свој родни Печуј. Настанио се у Краљевини Југославији. Добровић је био у веома добрим односима са српским књижевницима Вељком Петровићем и Милошом Црњанским. Студије сликарства започео је у Будимпешти, а наставио у Паризу. Био је наставник у Уметничкој школи у Београду. По оснивању Академије ликовне уметности, постао је њен професор.
Прву самосталну изложбу имао је у родном Печују 1913. године. Своја дела излагао је у Паризу, Будимпешти, Прагу, Београду, Дубровнику и Венецији. Његова сликарска заоставштина налази се у Галерији „Петар Добровић“ у Београду.
Двадесетих и тридесетих година 20. века Добровић живи и ради на релацији Београд - Париз. Једно време је боравио у Холандији и у Италији. На Азурној обали сликја са својим пријатељемн Миланом Коњовићем. Године 1934. био је један од оснивача часописа "Данас", а касније 1937. био је члан оснивач београдске Државне уметничке академије.
1940. се повлачи на Хвар, где слика пејзаже. Трагичне 1941. године са породицом се враћа у Србију и склања се у Гроцку.
Умро је за време немачке окупације Београда у Другом светском рату у лифту зграде у Улици краља Петра 36, где је становао током једне рације која га је затекла на улици на Савиндан 1942. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Референце
- Сто најзнаменитијих Срба (Београд-Нови Сад, 1993)
- Angyal Endre: Petar Dobrović az ember, művész és politikus (Pécs, 1968) - у преводу "Петар Добровић човек, уметник и политичар"
