5. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 5. јануар
- 1834. — у Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу.
- 1895. — немачки физичар Вилхелм Конрад Рентген објавио да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рентгенови зраци.
- 1916. — пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод „Бриндизи“ с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Погинуло 390 људи, 102 спасена.
- 1919. —
- основана Немачка радничка партија, касније названа Национал-социјалистичка. На власт дошла 1933, а њен лидер Адолф Хитлер постао канцелар Немачке.
- у Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Савез Спартака“ с Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу.
- 1925. — гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена-гувернер у историји САД.
- 1933. — почела изградња моста Голден гејт у Сан Франциску.
- 1935. - Основан "Ошишани јеж" хумористичко-сатиричне, недељне новине.
- 1942. — на основу споразума с нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке војске почео, у Другом светском рату, окупацију југоистока Србије.
- 1949. — на састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991.
- 1964. — током посете Светој земљи папа Павле VI састао се у Јерусалиму с патријархом Атинагором I. То је био први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи.
- 1969. — СССР лансирао васионски брод „Венеру 5“ у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја.
- 1976. — у Камбоџи у време режима Црвених Кмера проглашен нови Устав којим је назив земље промењен у Демократска Кампућија.
- 1980. — САД уводи санкције према СССР због инвазије Авганистана
- 1993. — танкер „Браер“ испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије.
- 1996. — у Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон.
- 1997. — Русија повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чечнских герилца у тој републици.
- 1999. — САД продужиле економске санкције против Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације косовске кризе.
- 1999. — београдски Фонд за хуманитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову.
- 2001. — неурохирург из Њујорка, оптужен да је у два случаја извршио операције мозга са погрешне стране, ослобођен оптужби и враћена му дозвола за рад.
- 2003. — у истовременим самоубилачким нападима два Палестинца у Тел Авиву погинуле 22 особе, а више од 100 повређено.
Рођења[уреди]
- 1592. — Шах Џехан, могулски цар († 1666.)
- 1863. — Константин Сергејевич Станиславски, руски позоришни глумац, театролог и редитељ (у 1938)
- 1876. — Конрад Аденауер, немачки политичар († 1967.)
- 1881. — Николај Велимировић, српски православни теолог и беседник († 1956.)
- 1928. — Зулфикар Али Буто, председник Пакистана († 1979.)
- 1931. — Роберт Дувал, амерички глумац и режисер.
- 1932. — Умберто Еко, италијански писац
- 1938. — Хуан Карлос I, шпански краљ
- 1942. — Звонко Богдан, певач народних песама из Војводине
- 1964. — Јовица Бегић Омољски, савремени српски писац
- 1982. — Јаница Костелић, хрватска скијашица
Смрти[уреди]
- 1066. — Едуард Исповедник, англосаксонски краљ (* 1004.)
- 1589. — Катарина де Медичи, француска краљица (* 1519.)
- 1818. — Марчело Бакијарели, италијански барокни сликар. († 1731.)
- 1970. — Макс Борн, немачки физичар. (*1882.)
- 1973. — Александар Арну, француски писац (*1884.)
- 1981. — Харолд Клејтон Јури, амерички хемичар, Нобелова награда за хемију 1934, (*1893.)
- 1991. — Васко Попа, српски писац (* 1922.)
- 2003. — Масимо Ђироти, италијански филмски уметник (* 1918.)
