Висећи вртови из Вавилона
Висећи вртови из Вавилона (такође означавани и као "Семирамидини висећи вртови“), су једно од седам светских чуда.
На основу митова били су изграђени за краљицу Семирамиду, која је пореклом из зелене Медије и због тога је краљ Навукодоносор II наредио око 600. п. н. е. да се изграде висећи вртови на терасама палате да би је орасположио. О њиховој егзистенцији не постоје веродостојни докази. Висеће вртове су описивали углавном старогрчки историчари Страбон и Диодор Сицилијски.
Археолог Роберт Колдевеј ископавао је у Вавилону остатке камене грађевине која је много пута поистовећивана са висећим вртовима.
Остаци висећих вртова у Вавилону налазе се на источној обали реке Еуфрат, на око 90 km јужно од Багдада, у Ираку. Историја сведочи да је вавилонско царство цветало у време владавине чувеног краља Хамурабија (1792-1.750. године п. н. е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка Навукодоносора II (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге Семирамиде која је била „доведена из Медије и нарочито волела планински пејзаж".
Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома Бероса и грчког историчара Диодора са Сицилије. У таблицама из времена Навукодоносора, међутим, ни на једном месту се не помиње постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове палате и самог града Вавилона. Све до 20. века многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене - чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу. Неки новији подаци указују чак и да је вртове саградио други владар - Сенахериб и то не у Вавилону него у Ниниви.[1]
Детаљне описе вртова износе и познати старогрчки писци тог доба - Страбон и Филон византијски. Ево извода из њихових дела: „Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (стара мера за дужину, прим. прев.) Сачињавају их лучни сводови који се уздижу над поплочаним основама, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима..."; „У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима... Потоци воде теку с висина и спуштају се у слаповима до тла... Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је трава стално зелена, а дрвеће буја... Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види."
Новијим археолошким истраживањима древног града Вавилона у Ираку откривени су темељи краљевске палате, остаци лучних сводова и одличан систем наводњавања у јужном делу палате, као и масивни зидови дебљине 25 метара за које се претпоставља да су остаци самих тераса.
Референце [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Седам светски чуда: Висећи вртови Вавилона
- Висећи вртови Вавилона су можда били у Ниниви
- Технологија и култура Volume 44, Number 1, January 2003 Dalley, Stephanie. Oleson, John Peter. "Sennacherib, Archimedes, and the Water Screw: The Context of Invention in the Ancient World"
Напомена
- Преузето са интернет презентације http://www.zvrk.co.yu
|
|||||
