Висећи вртови из Вавилона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Семирамидини вртови, приказ из 20. века
Висећи вртови, асирски приказ
Пиказ Висећих вртова из 16. века (слика Мартина Хемскерка). У позадини се види Вавилонска кула.

Висећи вртови из Вавилона (такође означавани и као "Семирамидини висећи вртови“), су једно од седам светских чуда.

На основу митова били су изграђени за краљицу Семирамиду, која је пореклом из зелене Медије и због тога је краљ Навукодоносор II наредио око 600. п. н. е. да се изграде висећи вртови на терасама палате да би је орасположио. О њиховој егзистенцији не постоје веродостојни докази. Висеће вртове су описивали углавном старогрчки историчари Страбон и Диодор Сицилијски.

Археолог Роберт Колдевеј ископавао је у Вавилону остатке камене грађевине која је много пута поистовећивана са висећим вртовима.

Остаци висећих вртова у Вавилону налазе се на источној обали реке Еуфрат, на око 90 km јужно од Багдада, у Ираку. Историја сведочи да је вавилонско царство цветало у време владавине чувеног краља Хамурабија (1792-1.750. године п. н. е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка Навукодоносора II (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге Семирамиде која је била „доведена из Медије и нарочито волела планински пејзаж".

Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома Бероса и грчког историчара Диодора са Сицилије. У таблицама из времена Навукодоносора, међутим, ни на једном месту се не помиње постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове палате и самог града Вавилона. Све до 20. века многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене - чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу. Неки новији подаци указују чак и да је вртове саградио други владар - Сенахериб и то не у Вавилону него у Ниниви.[1]

Детаљне описе вртова износе и познати старогрчки писци тог доба - Страбон и Филон византијски. Ево извода из њихових дела: „Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (стара мера за дужину, прим. прев.) Сачињавају их лучни сводови који се уздижу над поплочаним основама, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима..."; „У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима... Потоци воде теку с висина и спуштају се у слаповима до тла... Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је трава стално зелена, а дрвеће буја... Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види."

Новијим археолошким истраживањима древног града Вавилона у Ираку откривени су темељи краљевске палате, остаци лучних сводова и одличан систем наводњавања у јужном делу палате, као и масивни зидови дебљине 25 метара за које се претпоставља да су остаци самих тераса.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Висећи вртови из Вавилона

Напомена