Влажност ваздуха

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хигрометар

Влажност ваздуха представља количину водене паре у атмосфери и један од најважнијих климатских елемената. Од њене количине директно зависи појава падавина. Водена пара у атмосфери ефикасно апсорбује дуготаласно зрачење Сунца. Ваздух који садржи највећу могућу количину паре сматра се засићеним, ако пак дође до расхлађивања истог, он ће постати презасићен и настаће кондензација. Прелазак водене паре у течно стање, при одређеној температури назива се росна тачка.

Мерење влажности ваздуха[уреди]

За мерење влажности ваздуха у атмосфери користе се посебни мерни инструменти — хигрографи и хигрометри. Напона водене паре се изражава у милиметрима живиног стуба mm Hg, а влажност ваздуха у процентима (%). На картама се изовапорама повезују места са истим напоном паре, а изохумидама места са истом релативном влажношћу ваздуха.

  • Апсолутна влажност ваздуха (e) представља тежину водене паре у грамима која је садржана у 1 m³ ваздуха. Мења се у зависности од положаја копна и мора. У основи расте од поларних области према екватору. Највећа влажност ваздуха забележена је у Персијском заливу и делти Меконга.
  • Релативна влажност ваздуха (r) представља однос између апсолутне влажности и максималне могуће (Е), који би он могао имати на датој температури, до засићења. Релативна валажност ваздуха је већа зими него лети, на планинама лети расте са висином. Изражава се у процентима, веома сува ваздух има испод 55%, сув је између 55-74%, умерено влажан 75-90% и веома влажан је преко 90%.
  • Специфична влажност ваздуха представља садржај грама водене паре у једном килограму влажног ваздуха.
  • Дефицит засићености ваздуха (D) представља разлику између максималне количине водене паре (Е) коју ваздух може да прими при одређеној температури и оне количине паре која се у том тренутку у њему налази. У суштини то је мањак водене паре до потпуног засићења. Изражава се у mm Hg.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Дукић, Душан (2006): Климатологија, Географски факултете, Београд

Спољашње везе[уреди]