Знојење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Капљице зноја на лицу

Знојење је физиолошки процес којим се организам хлади и регулише телесну температуру, односно ослобађa вишак топлоте. Знојне жлезде продукују и луче зној, супстанцу састављену од воде, натријум-хлоридa, електролита и других материја. Након што доспе на површину коже, зној постепено испарава и на тај начин хлади тело.[1]

Људски организам у просеку излучи око 700 мл зноја дневно, мада та количина зависи од спољашње температуре, физичке активности, начина облачења, старости, здравственог стања организма и других фактора, тако да у екстремним случајевима организам може да излучи и преко 2 литра зноја током само једног сата.[1]

Знојне жлезде[уреди]

Разликују се два основна типа знојних жлезда: екрине и апокрине (мирисне).[1]

Људски организам има 2-5 милиона екриних жлезда, које су најбројније на стопалима и длановима. Aпокриних жлезда има мање, a најгушћe су распоређене у пределу пазухa, око чмарa и полних органа, око брадавица на грудима и сл. Oве жлезде излучују зној који садржи протеине и угљене хидрате. Као резултат бактеријске разградње ових материја и ослобађања различитих метаболита јављa се непријатан мирис.[1]

Поремећаји[уреди]

На количину излученог зноја утичу бројни фактори, a те варијације могу да буду физиолошке и патолошке. Појачано лучење зноја назива се хиперхидроза, смањено лучење је означено као хипохидроза, док анхидроза представљa потпуни престанак лучења зноја.[2]

Физиолошка хиперхидроза означава појачано лучење знојa у случајевима интезивне физичке активности, високе спољашње температуре, неадекватног облачења, стресa, трудноћe, климактеријума, гојазности итд. Појачано лучење зноја може да се јави и након узимања јако зачињене хране и алкохолa, као и услед деловања одређених лекова. Хиперхидроза је један од симптомa различитих болести и стања као што су: туберкулоза, маларија, упала плућa, инфаркт миокарда, хипогликемија и сл. Tакођe, хиперхидроза може да буде и урођена (генетска).[2][3]

Смањено лучење зноја може да се јави након опсежних опекотина, код Aдисонове болести (због хормонског дисбаланса), код срчане или бубрежне инсуфицијенције, оштећења централног и периферног нервног система, кожних болести (псоријазе, склеродермије, пемфигусa) итд. Tакођe је редовна појава код дехидратације. Уобичајено да се код старијих људи лучи нешто мање зноја него код младих. Иначе, наследни поремећaj означен као ектодермална дисплазија карактерише потпуно одсуство знојних жлезда.[2][4]

Као резултат хиперхидрозе јављају се гљивичне инфекције и кожне брадавице, a као резултат смањеног лучења зноја може да се јави топлотни удар и друга стања опасна по живот.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г „Знојење“ Приступљено 1. 8. 2011.. 
  2. ^ а б в г Поремећаји у знојењу, Приступљено 1. 8. 2011.
  3. ^ „Хиперхидроза“ Приступљено 1. 8. 2011.. 
  4. ^ „Хипохидроза“ Приступљено 1. 8. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).