Врбовец
| Врбовец |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Загребачка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 4.973 |
| Агломерација (2011) | 14.802 |
| Положај | |
| Координате | |
| Површина | 159,05 km² |
 Врбовец
Врбовец на мапи Хрватске
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Владимир Бреговић |
| Поштански код | 10340 |
| Позивни број | +385 1 |
| Регистарска ознака | ZG |
| Веб-страна | www.vrbovec.hr |
Врбовец је град у Хрватској у Загребачкој жупанији. Налази се 40 km сјевероисточно од Загреба Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 14.802 становника, а у самом насељу је живело 4.973 становника.[1]
Садржај |
Историја [уреди]
Врбовец се први пут спомиње 1244. године у писаним документима.
1621. године је овдје рођен бан Петар Зрински. Кула Петра Зринског је заштитни знак града и налази се у парку у центру уз Цркву св. Вида.
Школство је почело 1669. године када је основана основна школа, а данас постоје двије основне школе, као и средња школа.
Пошта, полиција, Дом здравља, ватрогасци и суд су дио инфраструктуре Врбовца. Гас, вода, струја, телефон су саставни дио модерног живота града. Врбовец има и биоскоп, културно-умјетничко друштво, библиотеку, радио, народни универзитет.
Врбовец нема ТВ, позориште (оперу) и универзитет, те због тога гравитира природно према Загребу као центру тих активности.
Од познатих ту су још и Марија Јурић Загорка, прва жена новинар и романописац, рођена у оближњем селу Неговцу и Еуген Дес Пинес, француски маркиз, дароватељ многих умјетничких дјела Штросмајеровој галерији у Загребу.
"Кај су јели наши стари“ је у Врбовцу главни годишњи културни догађај. Манифестација старих јела, која се одржава сваке године викендом крајем августа или почетком септембра, те даје приказ старог начина живота.
Дан града, 15. јун, је такође годишњи културни догађај, кад се слави и св. Вид, заштитник града Врбовца.
Становништво [уреди]
Према попису из 2001. године у граду живи око 4.500 становника, а око 14.658 становника на административном подручју града.
Град Врбовец [уреди]
Број становника по пописима [уреди]
| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 14.658 | 13.303 | 12.938 | 12.176 | 12.694 | 12.881 | 12.698 | 12.225 | 11.769 | 11.723 | 9.912 | 8.526 | 6.892 | 6.523 | 6.143 |
- напомене:
Настао из старе општине Врбовец.
Врбовец (насељено место) [уреди]
Број становника по пописима [уреди]
| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 4.862 | 4.149 | 3.400 | 2.456 | 1.911 | 1.759 | 1.686 | 1.674 | 1.655 | 1.713 | 1.525 | 1.315 | 1.107 | 1.018 | 781 |
- напомене:
Од 1857. до 1880. садржи податке за насеља Мартинска Вес и Насеље Стјепана Радића.
Национални састав [уреди]
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 3.794 (91,44%) | 2.981 (87,67%) | 2.308 (93,97%) | 1.843 (96,44%) |
| Срби | 95 (2,28%) | 107 (3,14%) | 86 (3,50%) | 35 (1,83%) |
| Југословени | 60 (1,44%) | 207 (6,08%) | 15 (0,61%) | 0 |
| остали и непознато | 200 (4,82%) | 105 (3,08%) | 47 (1,91%) | 33 (1,72%) |
| Укупно | 4.149 | 3.400 | 2.456 | 1.911 |
Попис 1991. [уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Врбовец је имало 4.149 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 3,794 | 91,44% | ||
| Срби | 95 | 2,28% | ||
| Југословени | 60 | 1,44% | ||
| Албанци | 20 | 0,48% | ||
| Муслимани | 19 | 0,45% | ||
| Словенци | 6 | 0,14% | ||
| Чеси | 6 | 0,14% | ||
| Мађари | 4 | 0,09% | ||
| Македонци | 4 | 0,09% | ||
| Пољаци | 3 | 0,07% | ||
| Италијани | 2 | 0,04% | ||
| Словаци | 2 | 0,04% | ||
| Црногорци | 2 | 0,04% | ||
| Немци | 1 | 0,02% | ||
| остали | 1 | 0,02% | ||
| неопредељени | 75 | 1,80% | ||
| регион. опр. | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 54 | 1,30% | ||
| укупно: 4.149 | ||||
Референце [уреди]
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 29. 8. 2012.
- ^ а б в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извор [уреди]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
|
|||||||||||
