Јаков Заведејев
-
- За остале употребе, погледајте чланак Свети апостол Јаков.
 |
Овaj чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. Ако желите да га средите, приведите стил енциклопедијском критеријуму, и додајте му проверљиве и поуздане референце или литературу.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. |
Свети апостол Јаков хришћански светитељ, један од дванаесторице апостола које је изабрао сам Исус Христ. Био је син Заведејев и брат Јована Богослова.
На позив Исуса Христа оставио је рибарски занат и свога оца, па заједно са братом Јованом пошао за Христом. У Јеванђељу се спомиње да се налазио међу тројицом апостола, којима је Исус Христос откривао највеће тајне, пред којима се преобразио на гори Тавору и пред којима је туговао пред Своје страдање у Гетсиманском врту. Такође у хришћанској традицији се помиње да је после пријема Духа Светога проповедао Јеванђеље по разним странама, и ишао је до Шпаније. По повратку из Шпаније стану се Јевреји с њим препирати о Светом писму, па не могући му никако одолети најмили су некога мађионичара Хермогена. Међутим и Хермоген, и Филип, ученик Хермогенов су се крстили када су чули Јаковову проповед. Тада су га Јевреји оптужили Ироду и наговорили некога Јосију да оклевета апостола. Овај Јосија се видећи муженствено држање Јаковљево и чувши његову јасну проповед о Истини, покајао се и поверовао у Христа. Међутим када је Јаков осуђен на смрт, тада је и овај Јосија такође осуђен на смрт. Ходећи на губилиште Јосија је молио Јакова да му опрости грех клевете. А Јаков га је загрлио и рекао му: „мир теби и опроштај!" обојица су посечени мачем 45. године у Јерусалиму. Тело његово је однето у Шпанију, где се на његовом гробу и до данас догађају чудесна исцељења.
Српска православна црква слави га 30. априла по црквеном, а 13. маја по грегоријанском календару.
Литература [уреди]
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
