Тиберијада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тиберијада
хеб. טבריה

Тиберијада из птичије перспективе
Тиберијада из птичије перспективе

Грб
Основни подаци
Држава Израел Израел
Округ Северни округ
Становништво
Становништво 39.700
Положај
Координате 32°47′35″N 35°31′56″E / 32.793056, 35.532222
Површина 10,872 km²
Тиберијада на мапи Израела
Тиберијада
Тиберијада
Тиберијада на мапи Израела
Остали подаци
Веб-страна www.tiberias.muni.il


Координате: 32° 47′ 35" СГШ, 35° 31′ 56" ИГД

Zbir članaka o
Star of David.svg        Lukhot Habrit.svg        Menora.svg
Judaizmu
Portal | Kategorija
Jevreji · Judaizam · Podele
Ortodoksni · Konzervativni · Reformistički
Haredi · Hasidski · Moderni Ortodoksni
Rekonstrukcionistički · Jevrejska Obnova
Rabinski · Humanistički · Karaite · Samaritanizam
Judaistička filozofija
Principi vere · Minjan · Kabala
Noanski Zakoni · Bog · Eshatologija · Mesija
Odabrani · Holokaust · Halakha · Kašrut
Skromnost · Cedaka · Moral · Musar
Sveti spisi
Tora · Tenak · Talmud · Midraš · Tosefta
Rabinska literatura · Kuzari · Mišne Tora
Tur · Šulčan Aruh · Mišnah Berurah
Ḥumash · Sidur · Piyutim · Zohar
Sveti gradovi
Jerusalim · Safed · Hebron · Tiberias
Važne ličnosti
Abraham · Sara · Isak · Rebeka ·
Jakov/Izrael · Rahel · Lea · Dvanaest plemena · Mojsije
Debora · Rut · Solomon · David
Hillel · Šamaj · Rabin Akiva · Princ Juda
Rav · Sadia Gaon · Rif · Raši · Tosafisti
Maimonidi · Namanidi · Josif Karo
Jevrejski život
Brit · Bar/Bat Micva · Šiduk · Brak
Nida · Naming · Pidjon HaBen · Smrt
Religijske uloge
Rabin · Rebe · Hazan
Koen/Sveštenik · Mašgia · Gabaj · Magid
Mohel · Bet din · Roš ješiva
Religije u Kehili i institucije
Sinagoga · Mikve · Gemah
Sakralni objekti
Sinagoga · Mikah · Sveti Hram / Tabernakl
Religiozni članci
Talit · Tefilin · Kipa · Sefer Tora
Cicit · Mezuza · Menora · Hanukia · Šofar
Četiri vrste · Kitel · Gartel · Jad
Jevrejske molitve i ceremonije
Šema · Amida · Aleinu · Kol Nidre
Kadiš · Halel · Ma Tovu · Havdala
Judaizam i druge religije
prema Hrišćanstvu · prema Islamu · "Judeo-Hrišćanstvo"
prema Jevrejima agnosticima · Abrahamske religije
Judeo-paganizam · Religijski pluralizam
Povezane teme
Antisemitizam · Kritike
Filo-Semitizam · Ješiva · Izrael · Cionizam
п  р  у

Тиберијада (хебрејски טבריה, Tverya; арапски طبرية, Ṭabariyyah; грч. Τιβεριάς; енглески Тибериас) је град на северу Израела. Са око 39.000 становника Тиберијада је највећи град у долини Јордана. Због свог положаја на обали Галилејског језера и благе климе популарна је туристичка дестинација.

Садржај

[уреди] Географија

Поглед на Галилејско језеро

Тиберијада се налази на југозападној обали Галилејског језера у Галилеји. Саграђена је око 20. године после Христа од стране Ирода Антипе, сина Ирода Великог, на локацији уништеног села Ракат. Град се распростире од језера, које лежи 212 метара испод нивоа мора, све до висине од 457 метара изнад нивоа мора. У близини града налазе се и топли извори. Влада већином умерена, блага медитеранска клима.

[уреди] Историја

Ирод је основао град 20. године након Христа и назвао га Тиберијада, у част Римског цара Тиберија, и прогласио га средиштем регије Галилеје. Град је изграђен у римско-грчком стилу с палатама, форумом, позориштем, а делимично су приликом градње ископани и неки јеврејски гробови, због чега су јеврејске верске вође сматрале да је град „нечист“, па се у почетку нису у њему настањивали.

Након уништења Јерусалима, Тиберијада је постала средиште јеврејске културе; постала је центар судског већа званог Санхердин, које је тамо и укинуто, и једне познате школе Талмуда. Тиберијада се, уз Јерусалим, Сафед и Хеброн, сматра једним од четири света јеврејска града. 637. град су освојили Арапи, али су Јевреји и након тога неко време наставили да буду већинско становништво. 1100. крсташи су освојили град и искористили га као утврђење. Саладин је 1187. победио крсташе тако да су град опет освојили Арапи. 1247. Баибар је уништио град, који је обновљен тек освајањем Османског царства 1517. године. Потреси и ратови су оставили ожиљке на граду у средњем веку.

1561. Јосеф Наси, јеврејски кнез венецијанске кнежевине Архипелагос који је побегао из Шпаније због страха од Шпанске инквизиције, добио је Тиберијаду и седам мањих села у околини од турског султана Сулејмана I. на своје располагање. Уз помоћ новца своје тетке Доне Грације Наси поновно је подигао градске зидине. Данашњи стари град уз обалу језера основан је 1738. Средином 19. века поново је почело јаче усељавање Јевреја.

Тиберијада 1893.

1940. Тиберијада је имала око 12.000 становника, од којих су половина били Арапи, а половина Јевреји. 1948. град је припао Израелу а многи Арапи су напустили државу. Након оснивања хебрејске државе, Тиберијада је имала статус града у развоју.

[уреди] Привреда

У Тиберијади је развијена пољопривреда; узгаја се воће и поврће, већином банане и грожђе. Због благе зимске климе може се искористити и као расадник пролећног поврћа. Развијено је и рибарство. Тиберијада је тако привредно средиште околног подручја.

Уз то град је и популарна туристичка дестинација, због Галилејског језера, благе климе и извора. Хришћани се углавном занимају за Кафарнаум, место проповедања Исуса Христа у синагогама и излечења бројних људи по Новом завету, и место крштења Јарденит. Јевреји се занимају за гробове рабина Маимонида, Јоханана Бена Закаија и Бена Акибе, који је након устанка против Римљана погубљен.

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тиберијада
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици