Дивљи кестен
Из Википедије, слободне енциклопедије
- За чланак о српској музичкој групи, погледајте Дивљи кестен (група)
| дивљи кестен | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 дивљи кестен у парку
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||
| Aesculus hippocastanum L. |
||||||||||||
| Екологија таксона |
Дивљи кестен или лат. Aesculus hippocastanum је листопадно дрво из породице (Sapindaceae). Иако назив може заварати, није сродан са питомим кестеном.
Садржај |
[уреди] Опис биљке
Расте као дрво високо и до 30 m, са густом лепо заобљеном круном. Листови су прстасто сложени од пет до седам седећих, елипсасто издужених и по ободу тестерастих листића. Цветови су сакупљени у метличасте, крупне и усправне цвасти. Плод је кожаста, бодљикава, округла, зелена чахура у којој су смештена обично два крупна семена. Семе је врло лепе кестењасте боје, сјајно као да је лакирано, а укус му је горак и непријатан. Семе се може користити за исхрану животиња (лат. aescare, escare= јести; гр. hippos = коњ, од давнина је ово семе коришћено као лек за емфизем коња).
[уреди] Дрога и хемијски састав
Од кестена се употребљавају: кора, листови, цветови и семе. Листови садрже гликозиде, танин и смолу. Семена су богата скробом (40-60%), сапонином (5-8%), уљем (5-8%), беланчевинама, гликозидима, танинима, витаминима (Б, Ц, К и П) и горким материјама.
[уреди] Лековито дејство
Кора се у народу употребљава за лечење сметњи у варењу, против грознице (због горчине) и прехладе, а и против извесних кожних обољења. Раније се користила за штављење кожа и за бојење вунених тканина. Семена се употребљавају као лек против хемороида и дијареје. Екстракт семена дивљег кестена садржи есцин, компоненту која стабилизује зидове венских крвних судова, и на тај начин смањује појаву отока и бола у ногама. Немачка комисија Е је одобрила употребу дивљег кестена код венске инсуфицијенције ногу (отечене, болне ноге). Цвет се употребљава као народни лек за јачање, против пролива и против пега на лицу.
[уреди] Примена
Екстракт дивљег кестена се примењује у виду гела или крема, за смањење отока ногу и код хемороида. Улази у састав биљних препарата за локални третман вена и хемороида. Примењује се у виду капсула, таблета и течног екстракта, а постоје и препарати регистровани као лек.
[уреди] Галерија
 цвасти |
 листови |
 плод и семе |
[уреди] Литература
- Гостушки,Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
- Шилић, Ч: Атлас дрвећа и грмља, ИП Свјетлост, ЗУНС, Сарајево и Београд, 1990.
[уреди] Спољашње везе
