Дивљи кестен

Из Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о српској музичкој групи, погледајте Дивљи кестен (група)
дивљи кестен
дивљи кестен у парку
дивљи кестен у парку
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Sapindales
породица: Sapindaceae
род: Aesculus
Биномијална номенклатура
Aesculus hippocastanum
L.
Екологија таксона

Дивљи кестен или лат. Aesculus hippocastanum је листопадно дрво из породице (Sapindaceae). Иако назив може заварати, није сродан са питомим кестеном.

Опис биљке[уреди]

Расте као дрво високо и до 30 m, са густом лепо заобљеном круном. Листови су прстасто сложени од пет до седам седећих, елипсасто издужених и по ободу тестерастих листића. Цветови су сакупљени у метличасте, крупне и усправне цвасти. Плод је кожаста, бодљикава, округла, зелена чахура у којој су смештена обично два крупна семена. Семе је врло лепе кестењасте боје, сјајно као да је лакирано, а укус му је горак и непријатан. Семе се може користити за исхрану животиња (лат. aescare, escare= јести; гр. hippos = коњ, од давнина је ово семе коришћено као лек за емфизем коња).

Дивљи кестен је арктотерцијарни ендемит јужног Балканског полуострва. Од природе расте у сливу реке Дрима на алувијуму и у клисурама. Овде је велика релативна влажност ваздуха, станишта су природно заклоњена и имају карактер збегова или рефугијума у којима се сачувао велики број реликтних биљних врста.

Најбоље расте на свежем, дубоком, хумозном и хранљивом земљишту. У екстремним условима сувоће или влаге у земљишту не успева добро.

Може да издржи ниске температуре до -30 степени С.

У доба Византије је пренет у Цариград, а у 17. веку почео је да се гаји у целој Европи. Достиже старост до 200 година.

Физичку зрелост постиже у старости од 10-15 година, а потом богато цвета сваке године.

Дрога и хемијски састав[уреди]

Од кестена се употребљавају: кора, листови, цветови и семе. Листови садрже гликозиде, танин и смолу. Семена су богата скробом (40-60%), сапонином (5-8%), уљем (5-8%), беланчевинама, гликозидима, танинима, витаминима (Б, Ц, К и П) и горким материјама.

Лековито дејство[уреди]

Кора се у народу употребљава за лечење сметњи у варењу, против грознице (због горчине) и прехладе, а и против извесних кожних обољења. Раније се користила за штављење кожа и за бојење вунених тканина. Семена се употребљавају као лек против хемороида и дијареје. Екстракт семена дивљег кестена садржи есцин, компоненту која стабилизује зидове венских крвних судова, и на тај начин смањује појаву отока и бола у ногама. Немачка комисија Е је одобрила употребу дивљег кестена код венске инсуфицијенције ногу (отечене, болне ноге). Цвет се употребљава као народни лек за јачање, против пролива и против пега на лицу.

Примена[уреди]

Екстракт дивљег кестена се примењује у виду гела или крема, за смањење отока ногу и код хемороида. Улази у састав биљних препарата за локални третман вена и хемороида. Примењује се у виду капсула, |таблета и течног екстракта, а постоје и препарати регистровани као лек.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • Шилић, Ч: Атлас дрвећа и грмља, ИП Свјетлост, ЗУНС, Сарајево и Београд, 1990.
  • Емилија Вукићевић : Декоративна дендрологија, Београд, 1996.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дивљи кестен