Дивљи купус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Brassica oleracea
дивљи купус
дивљи купус
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Brassicales
породица: Brassicaceae
род: Brassica
Биномијална номенклатура
Brassica oleracea
L.
Екологија таксона

Дивљи купус (Brassica oleracea) је двогодишња врста биљке из фамилије купуса (Brassicaceae). Генетички је веома сродна са неколико врста из рода Brassica, а као основна карактеристика сличности узима се исти број хромозома (n = 9).

Природни ареал распрострањења дивљег купуса и сродних биљака обухвата кречњачке стене на обалама Медитерана и западне Европе. Сама врста Brassica oleracea распрострањена је на обалама северне Шпаније, западне Француске и јужне и југоисточне Британије[1]. Услед дуге историје гајења и култивисања ове врсте ареал је проширен на територије свих континената. Поједине гајене сорте ове врсте су једногодишње или вишегодишње.

Опис биљке[уреди]

Дивљи купус у првој години формира „главицу"[2] — скраћено стабло са густом розетом изграђеном од великих и дебелих листова, у којима се складишти велика количина воде. Током друге године, ускладиштена вода и хранљиве материје из главице користе се за даљи раст стабла. Доњи листови су широки, плавичастозелени, горњи су дугуљасти, по ободу наборани. Стабло у другој години је у ствари дршка цвасти (класа), висине до 1,7 m[2], задебљала при основи. Цветови су бројни, жуте боје.

Гајење[уреди]

Иако се генерално сматра да се дивљи купус узгаја више хиљада година, о овом узгоју пре античког доба нема много података. Теофраст је писао о три тада познате сорте купуса: дивљем купусу, купусу са глатким листовима и купусу са набораним листовима[3].

До данас је узгојен велики број сорти (култивара) дивљег купуса, које се могу разврстати у седам група (које код неких аутора имају таксономски статус подврсте):

  • група Acephala, или B. oleracea var. acephala, у коју спада раштан (раштика)
  • група Alboglabra, или B. alboglabra, у коју спада каи-лан (кинески броколи)
  • група Botrytis, или B. oleracea var. botrytis, у коју спадају карфиол и романеско
  • група Capitata, или B. oleracea var. capitata, B. oleracea var. bullata и B. oleracea var. sabauda, у коју спадају купус, црвени купус, кељ
  • група Gemmifera, или B. oleracea var. gemmifera, у коју спада прокељ
  • група Gongylodes, или B. oleracea var. gongylodes, у коју спада келераба
  • група Italica, или B. oleracea var. italica, у коју спада броколи

Поједини аутори сматрају да нису све гајене сорте купуса настале од врсте B. oleracea, па наводе врсту B. montana као могућу родитељску врсту за кељ и купус, врсту B. rupestris за келерабу, а врсту B. montana за карфиол и броколи[4].

Галерија гајених сорти[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Rakow G. 2004. Species Origin and Economic Importance of Brassica. In: Pua EC, Douglas CJ. (eds) Springer. ISBN 3-540-20264-1
  2. ^ а б Николић В. 1972. Род Brassica L. У: Флора СР Србије III (уредник Јосифовић М).
  3. ^ Zohary, Daniel; Hopf, Maria (2000). Domestication of Plants in the Old World: The Origin and Spread of Cultivated Plants in West Asia, Europe, and the Nile Valley. Oxford University Press. стр. 199-. ISBN 978-0-19-850357-6. 
  4. ^ Snogerup S. 1980. The wild forms of the Brassica oleracea group (2n = 18) and their possible relations to the cultivated ones. In: Tsunoda S, Hinata K, Gomez-Campo C (eds) Brassica corps and the wild allies, biology and breeding. Japan Scientific Societies Press, Tokyo. pp 121—132.

Литература[уреди]