Дигитална права

С Википедије, слободне енциклопедије

Дигитална права су она људска права и законска права која омогућавају појединцима да приступе, користе, креирају и објављују дигиталне медије или да приступе и користе рачунаре, друге електронске уређаје и телекомуникационе мреже. Концепт се посебно односи на заштиту и остваривање постојећих права, као што су право на приватност и слободу изражавања, у контексту дигиталних технологија, посебно интернета.[1] Закони неколико земаља признају право на приступ Интернету.[2]

Бројна људска права су идентификована као релевантна у погледу интернета. То укључује слободу изражавања, приватност и слободу удруживања.

Пејзаж дигиталних права

Надаље, идентификовани су и право на образовање и вишејезичност, права потрошача и изградња капацитета у контексту права на развој.[3][4]

Неколико земаља усвојило је законе који захтевају од државе да ради на томе да осигура да приступ интернету буде широко доступан и/или да спречи државу да неоправдано ограничи приступ појединца информацијама и интернету:

  • Костарика: У пресуди Врховног суда Костарике од 30. јула 2010. стоји: „Без страха од двосмислености, може се рећи да су ове технологије [информациона технологија и комуникација] утицале на начин на који људи комуницирају, олакшавајући везу између људи и институција широм света и елиминисање баријера простора и времена. У овом тренутку, приступ овим технологијама постаје основно средство за олакшавање остваривања основних права и демократског учешћа (е-демократија) и контроле грађана, образовања, слободе мишљења и изражавања, приступа информацијама и јавним услугама на мрежи, права на комуницирају са владом електронским путем и административном транспарентношћу, између осталог. Ово укључује основно право приступа овим технологијама, посебно право приступа Интернету или Ворлд Вајд Веб-у.“ [5]
  • Естонија: 2000. године парламент је покренуо велики програм за проширење приступа интернету на селу. Интернет је, тврди влада, неопходан за живот у 21. веку.[6]
  • Европска унија Од 2022. године, Европски парламент разматра Декларацију о дигиталним правима.[7]
  • Финска : До јула 2010, свака особа у Финској је требало да има приступ широкопојасној вези од једног мегабита у секунди, према Министарству саобраћаја и комуникација.[8]
  • Француска: У јуну 2009. Уставни савет, највиши француски суд, прогласио је приступ интернету основним људским правом у оштрој одлуци којом су укинути делови ХАДОПИ закона, закона који би пратио насилнике и без судског прегледати и аутоматски прекинути приступ мрежи онима који су наставили да преузимају недозвољени материјал након два упозорења.[9]
  • Грчка: Члан 5А Устава Грчке каже да све особе имају право да учествују у информационом друштву и да држава има обавезу да олакша производњу, размену, ширење и приступ електронским преносивим информацијама.[10]
  • Шпанија: Почевши од 2011. године, Телефоница, бивши државни монопол који држи уговор о „ универзалној услузи “ у земљи, мора да гарантује да ће понудити широкопојасни приступ по „разумној“ цени од најмање једног мегабајта у секунди широм Шпаније.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Digital freedom: the case for civil liberties on the Net”. BBC News. 1999-03-04. Приступљено 2010-05-01. 
  2. ^ Lucchi, Nicola (2011-02-06). „Access to Network Services and Protection of Constitutional Rights: Recognizing the Essential Role of Internet Access for the Freedom of Expression” (на језику: енглески). Rochester, NY. SSRN 1756243Слободан приступ. 
  3. ^ Benedek 2008, 17 November 2011
  4. ^ Kim, Minjeong; Choi, Dongyeon (2018). „Development of Youth Digital Citizenship Scale and Implication for Educational Setting”. Journal of Educational Technology & Society. 21 (1): 155—171. ISSN 1176-3647. JSTOR 26273877. 
  5. ^ "Judgement 12790 of the Supreme Court" Архивирано 2015-12-17 на сајту Wayback Machine, File 09-013141-0007-CO, 30 July 2010. (English translation)
  6. ^ "Estonia, where being wired is a human right", Colin Woodard, Christian Science Monitor, 1 July 2003
  7. ^ European Commission (26. 1. 2022). European Declaration on Digital Rights and Principles for the digital decade — COM(2022) 28 final. Brussels, Belgium: European Commission. Приступљено 2022-04-20. 
  8. ^ "Finland makes 1Mb broadband access a legal right", Don Reisinger, CNet News, 14 October 2009
  9. ^ „Top French Court Declares Internet Access 'Basic Human Right'. London Times. Fox News. 12. 6. 2009. 
  10. ^ Constitution of Greece As revised by the parliamentary resolution of May 27th 2008 of the VIIIth Revisionary Parliament, English language translation, Hellenic Parliament
  11. ^ Sarah Morris (17. 11. 2009). „Spain govt to guarantee legal right to broadband”. Reuters.