Добропољци

Координате: 43° 59′ 37″ С; 15° 48′ 45″ И / 43.993608° С; 15.812529° И / 43.993608; 15.812529
С Википедије, слободне енциклопедије

Добропољци
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЗадарска
ОпштинаЛишане Островичке
ОбластБуковица
Становништво
 — 2011.29
Географске карактеристике
Координате43° 59′ 37″ С; 15° 48′ 45″ И / 43.993608° С; 15.812529° И / 43.993608; 15.812529
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина238 m
Добропољци на карти Хрватске
Добропољци
Добропољци
Добропољци на карти Хрватске
Добропољци на карти Задарске жупаније
Добропољци
Добропољци
Добропољци на карти Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23421 Бјелина
Позивни број+385 23

Добропољци су насељено место у Буковици, у Далмацији. Административно припадају општини Лишане Островичке, у Задарској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Добропољци су смештени уз путни правац ЂеврскеБенковац. У току је изградња пута између Добропољаца и Лишана како се не би до средишта општине моралo ићи преко Бенковца или Ђеврсака, а иначе, у пракси, све општинске службе од значаја за ово село и даље се налазе у Бенковцу. Селом доминира брдо Јарув. У селу Добропољци посебно се истицао већи заселак Шапоња, због велике удаљености од остатка села и традиционалне архитектуре.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Током Другог светског рата Добропољчани су се великом већином борили на страни партизана па је село два пута спаљивано. Први пут од стране Италијана, у пратњи четника, а други пут од стране усташа из Лишана.[2][3] Споменик палим борцима је уништен након 1995. када је и по трећи пут у 20. веку село спаљено.[4] Обнова уништених кућа почела је тек 2004. године. За време постојања РСК у селу је убијено 6 цивила хрватске националности, Ивковића, иако су били лојални српским властима.[5] Након „Олује“ у селу је убијено или се води као нестало 4 цивила српске националности старије животне доби.[6][7] Комунисти су дуго ово село држали заосталим, па је, иако се борило против нацизма за разлику од данашњег средишта општине, први пут електрификовано тек пред крај седамдесетих када је и изграђен асфалтни пут кроз село, уз значајан допринос мештана, за разлику од данашњег средишта општине.

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Бенковац. Добропољци се од распада Југославије до августа 1995. године налазили у Републици Српској Крајини. Сада се Добропољци налазе у саставу општине Лишане Островичке, према којима никада нису гравитирали. Добропољчани су увек били упућени на суседни Бргуд или Ђеврске, а од Лишана им је ближе чак и Кистање, којима су и припадали до Другог светског рата.[8]

Култура[уреди | уреди извор]

У Добропољцима се налази храм Српске православне цркве Св. Георгија, који по подацима СПЦ, Епархија далматинска, потиче из 1724. године. Мештани су више пута обнављали овај храм.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. године, Добропољци су имали 494 становника, од чега 471 Срба, 18 Хрвата, 1 Југословена и 4 остала. Према попису становништва из 2001. године, Добропољци су имали 24 становника.[9] Добропољци су према попису становништва 2011. године имали 29 становника.[10]

Националност[11] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 471 482 510 665
Хрвати 18 30 48 49
Југословени 1 2 32
остали и непознато 4
Укупно 494 514 590 714
Демографија[11]
Година Становника
1961. 714
1971. 590
1981. 514
1991. 494
2001. 24
2011. 29

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Добропољци је имало 494 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
471 95,34%
Хрвати
  
18 3,64%
Југословени
  
1 0,20%
неопредељени
  
4 0,80%
укупно: 494

Презимена[уреди | уреди извор]

  • Добрић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Гаћеша — Православци, славе Св. Николу
  • Каран — Православци, славе Ђурђевдан
  • Кужет — Православци, славе Ђурђевдан
  • Лежаић — Православци, славе Св. Василија
  • Мандић — Православци, славе Св. Јована
  • Миодраг — Православци, славе Св. Илију
  • Пунош — Православци, славе Ђурђевдан
  • Сакић — Православци, славе Св. Николу
  • Сладаковић — Православци, славе Св. Василија
  • Ћакић — Православци, славе Св. Стефана
  • Шапоња — Православци, славе Св. Василија
  • Ивковић — Римокатолици

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лишане Островичке, Приступљено 31. 1. 2014.
  2. ^ знаци.нет 1, Приступљено 31. 1. 2014.
  3. ^ знаци.нет 2, Приступљено 31. 1. 2014.
  4. ^ Уништено 3000 споменика НОБ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2021), Приступљено 31. 1. 2014.
  5. ^ Ивковићи, Приступљено 31. 1. 2014.
  6. ^ Веритас, Приступљено 31. 1. 2014.
  7. ^ Куриринфо.рс, Приступљено 31. 1. 2014.
  8. ^ Историја Кистања, Приступљено 31. 1. 2014.
  9. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 17. 4. 2013.
  10. ^ Попис становништва 2011., Приступљено 17. 4. 2013.
  11. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]