Задарска жупанија

С Википедије, слободне енциклопедије
Задарска жупанија
Положај Задарске жупаније
Држава Хрватска
Админ. центарЗадар
ЖупанБожидар Лонгин (ХДЗ)
Површина3,642 km² km2
 — број ст.160.340
 — ISO 3166-2HR-13
Позивни број023
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Задарска жупанија се налази у јужној Хрватској. Углавном обухвата подручје сјеверне Далмације, али укључује и јужни дио Лике. Граничи се са Шибенско-книнском жупанијом на југу, и са Личко-сењском жупанијом на сјеверу. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 160.340 становника.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Старосна пирамида Задарске жупаније према попису становништва 2011.

Према попису из 2011. у жупанији је живело 170.017 становника.

Попис 2011.[2]
Хрвати
  
157.389 92,57%
Срби
  
8.184 4,81%
Албанци
  
908 0,53%
Аустријанци
  
15 0,01%
Бошњаци
  
539 0,32%
Бугари
  
10 0,01%
Власи
  
1 0,00%
Мађари
  
96 0,06%
Македонци
  
127 0,07%
Јевреји
  
5 0,00%
Италијани
  
123 0,07%
Немци
  
176 0,10%
Пољаци
  
37 0,02%
Роми
  
12 0,01%
Румуни
  
6 0,00%
Руси
  
29 0,02%
Русини
  
14 0,01%
Словаци
  
64 0,04%
Словенци
  
265 0,16%
Турци
  
11 0,01%
Украјинци
  
27 0,02%
Црногорци
  
100 0,06%
Чеси
  
54 0,03%
остали
  
316 0,19%
регионална припадност
  
75 0,04%
верска припадност
  
181 0,11%
нераспоређено
  
32 0,02%
неизјашњени
  
562 0,33%
непознато
  
659 0,39%
укупно: 170.017

Према попису становништва из 2001. године на простору Задарске жупаније живи 162.045 становника што је 3,65% укупног броја становништва Хрватске (процјена за 2005—188.087 становника). Просјечна густина насељености је била 45 становника/km².

Преко 40% становништва жупаније живи у самом граду Задру, а тај се проценат и даље повећава узрокујући демографско пражњење пространог задарског залеђа.

У етничкој структури становништва жупаније доминирају Хрвати (93,3%), а од осталих заједница најбројнији су Срби (3,5%) и Албанци (0,4%).

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 162.045 214.777 194.098 190.356 174.957 162.682 154.026 149.855 146.375 136.522 123.375 108.330 98.063 94.156 84.091

Административна подела[уреди | уреди извор]

Географија[уреди | уреди извор]

Укупна површина жупаније је 7486,91 km2. Површина копна износи 3641,91 km2, површина морског дијела износи 3845,00 km2 а површина острва 587,6 km2. Географски се простире тако да захвата приморје сјеверне Далмације те залеђе Равних Котара и Буковице. Од Лике и континенталног дијела Хрватске је оштро одвојена високим масивом Велебита, што је стољећима одређивало њен развој. Данас је то знатно промијењено пробијањем тунела Свети Рок. Има кључни геосаобраћајни положај у повезивању сјеверног и јужног дијела Хрватске. Преко њене територије пролази ауто-пут Загреб - Сплит, а у плану је и изградња јадранске жељезничке пруге.

Извор[уреди | уреди извор]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001 године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022. 
  2. ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 05. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]