Операција Олуја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Операција Олуја
Део Рата у Хрватској и
Рата у Босни и Херцеговини
Пошаљи фотографију
Време: 4. август - 9. август 1995.
Локација: Република Српска Крајина
Резултат: Победа Републике Хрватске
Победа Републике Босне и Херцеговине
Нестанак највећег дела Републике Српске Крајине
Нестанак Аутономне Покрајине Западне Босне
Крај рата у Хрватској
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Хрватска
Хрватска
Босна и Херцеговина
Република Босна и Херцеговина
НАТО
НАТО
Република Српска Крајина
Република Српска Крајина
Flag of AP Western Bosnia (1993-1995).svg
Република Западна Босна
Заповедници
Хрватска Звонимир Червенко
Хрватска Анте Готовина
Босна и Херцеговина Атиф Дудаковић
Република Српска Крајина Миле Мркшић
Flag of AP Western Bosnia (1993-1995).svg Фикрет Абдић
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
150.000 војника ХВ, 25.000 војника 5 корпуса АРБИХ[1], 350 тенкова, 800 артиљеријског оружја, 30 авиона и хеликоптера 27.000 војника СВК[2], 200 тенкова, 350 артиљеријског оружја
Губици
174-196[3] погинулих војника, 1.430 рањених [4] Република Српска Крајина 742 убијених војника,
најмање 1.196 убијених цивила,
200.000[5]-250.000 избеглица (српски извори)
Flag of AP Western Bosnia (1993-1995).svg 30.000 избеглица
{{{подаци}}}

Операција Олуја је била војна акција Републике Хрватске у августу 1995. године. Циљ ове операције је био заузимање највећег дела територије Републике Српске Крајине. Операција је званично трајала 4 дана и завршила се падом Републике Српске Крајине.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију Олуја у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине у Хрватској.[6][7][8] Међутим, у другостепеној пресуди су такве тврдње одбачене и генерали су ослобођени.

Са територије РСК коју је заузела хрватска војска избегло је преко 250.000 Срба.[9]

Претходна дешавања[уреди]

У јануару 1992. године, договор је потписан од стране председника Хрватске Фрање Туђмана и председника Србије Слободана Милошевића за прекид ватре између Хрватске армије и Срба у Хрватској, које је подржавала Југословенска народна армија. Сукоб се одвијао у Крајини у којој су већину становништва чинили Срби. Прекид ватре је дао Хрватској армији времена да се боље припреми за следећу битку.

Током следеће три године, хрватске војне операције у Крајини су углавном биле ограничене на проверавање способности српске одбране. Изузетак је била Операција Медачки џеп у септембру 1993. године, кад су хрватске снаге сравниле три српска села у планинама у личком региону, што је изазвало међународни инцидент.

Хрватска армија је играла важнију улогу у западној БиХ и у Посавини где су се заједно са снагама босанских Хрвата борили против снага Војске Републике Српске.

Хронологија догађаја[уреди]

Утицај НАТО акција[уреди]

Након заустављања хрватско муслиманског сукоба и потписивања Вашингтонског споразума, почела се припремати Олуја. Септембра 1994, Хрватска влада је уз одобрење Стејт дипартмента, потписала уговор, под именом „Демократски транзициони програм“, с америчком војно-консултантском компанијом МПРИ (енгл. MPRI - Military Professional Resources Incorporated).[10][11]. Према овом споразуму, службеници ове фирме, које је предводио пензионисани амерички генерал Карл Вуоно, су интензивно радили на обуци хрватске војске и официра у војном училишту „Петар Зрињски“ у западном делу Загреба, као и у другим гарнизонима [12].

Група грађана из Чикага, под називом „Крајинске жртве геноцида“, тужила је суду у Илиноису компанију Л-3 Комуникејшнс јер је, како тврде, МПРИ (данас дио холдинга Л-3) обучавао и опремао хрватске снаге, као и учествовао у планирању и провођењу акције Олуја 1995. године [13] [14][15][16][17] [18].

Пензионисани пуковник Хрватске, Анте Котромановић, је изјавио да су поред наведене фирме хрватској војсци у припреми акције „Олуја“ помогли француски војни стручњаци, који су у Шепуринама код Задра, оснивали подофицирску школа и оспособљавали официрски кадар [19][20].

[21] [22] [23] [24]

Брионски записник[уреди]

[25] [26] [27] [28]

[29] [30][31] [32] [33] [34] [35] [36]

Операције у јулу и августу 1995.[уреди]

1995. године, војна ефективност крајишких Срба и Војске Републике Српске је значајно опала. На обе групе није утицао Београд, одбили су Милошевићеве покушаје да се заустави конфликт. Нису били способни да одржавају и обнављају залихе оружја. Морал и ефективност су били ниски, многе српске трупе су биле слабо обучаване. Такође су их разарали унутрашњи политички конфликти и лоше војно вођство.[тражи се извор од 06. 2010.]

Војска Срба у Крајини (СВК) није имала довољно војника. Било је само око 55.000 војника на располагању да чува фронт који је био дугачак 600 km у Хрватској и још 100 km уз границу са Бихаћким регионом у Босни. 16.000 од ових војника су били стационирани у Источној Славонији, што је остављало само 39.000 војника да брани остатак РСК. На основу борбеног извештаја који је Миле Мркшић, начелник Главног штаба СВК, поднео Гавном штабу Војске Југославије, 26. августа 1995. године, на дан напада хрватских снага на западне делове СРК војска СВК је у тим деловима (Книнска Крајина, Лика, Банија и Кордун) имала 24.000 бораца у јединицама (на располагању је теоретски имала 36.000 војника, али су медицинско одсуство и дезертерство пре почетка напада смањили тај број); Хрватске снаге, по истом документу, имале су између 100.000 и 105.000 војника у западним деловима, док је око 30.000 војника распоређено у Савонију. С обзиром да је отприлике пола 5. корпуса АРБиХ (Бихаћ) - око 7.000 војника - било упућено на јединице СВК, те да су снаге Специјалне полиције ХР учествовале у нападу са око 3.000 војника, свеукупан број нападача на западне делове СВК био је између 110.000-115.000 војника.[37]

Српске избеглице из Крајине

Насупрот српској војсци, хрватске и бошњачке армије су значајно ојачале. Имали су ново и модерније оружје и поред тога што је на снази био ембарго на оружје. Такође су имали стратешку предност, много су биле краће линије комуникације него код Срба.

У лето 1995. године, хрватске и муслиманске снаге су се удружиле и заузеле стратешки важне висококрајишке градове Гламоч, Босанско Грахово и Дрвар, као и доње Ливањско поље где су већинско становништво чинили Срби. Овај потез је пресекао линију снабдевања Срба у Хрватској и опколио град Книн са три стране. Велики број становништва са ових простора је морао да напусти своје домове и оде у Републику Српску и СРЈ.

4. август[уреди]

Дана 4. августа у 4 часа после поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само пар сати пре почетка операције „Олуја“. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.500 хрватских војника. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе „Север“ и „Југ“ на фронту дугом 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15 километара. Хрватске Четврта и Седма бригада су пробиле кроз српски фронт и убрзо заузеле Книн и већи део Далмације 5. августа.

Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимање Светога Рока. Книн је већ био у окружењу а хрватске јединице неколико километара пред градом. Срби одговарају нападима на Сисак, Шибеник, Оточац, Госпић, Огулин...

5. август[уреди]

Мапа операције Олуја

Гранатирање Книна је био смишљени чин терора који је имао за циљ да поспеши одлазак преосталих Срба. Имали су „уличне чистаче“ чији задатак је био да уклоне све трагове убијања и вандализма пре него што су доводили камере које су снимале тријумфални улазак хрватских снага у Книн. Све је било пажљиво планирано.

Око поднева објављена је вест: хрватске јединице ушле су у Книн. На книнској средњовјековној тврђави постављена је огромна хрватска застава. Заузета су и околна места - Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. До вечери је остварено 80 % планираног а српски цивили напустили су заузета подручја преко Срба и Двора. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на Жупању, из источне Славоније на Осијек, Винковце, Нуштар, с Кордуна на Карловац а из источне Херцеговине на дубровачко подручје.

6. август[уреди]

До 6. августа, Прва хрватска бригада је пробила у територију око града Слуња (северно од Плитвица) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са снагама Армије Републике БиХ на западу Босне. Једино је био снажан отпор у граду Глини (јужно од Сиска).

Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом Армије БиХ на граници БиХ, на реци Корани код Тржачких Раштела. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн-Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске Фрањо Туђман.

Крајина је поражена. Пале су Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера, Обровац... Снаге Војске РСК су трећег дана акције „Олуја“ у расулу: 21 кордунски корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39. корпус пред разбијањем.

У недељу ујутро Хрватска војска је ушла у Петрињу, а око 23 сата у Глину [38].

7. август[уреди]

Последњег дана „Олује“ пали су и Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац... У 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција „Олуја“ завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих дивизија српске армије су се предали у року од следећих пар дана.

Последице операције[уреди]

Након операције РСК више не постоји. Већина Срба - преко 250.000 људи[39] - је била протерана.

У операцији „Олуја“ учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избелица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом Републике Српске у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага. Власти у Србији, чији су медији готово потпуно игнорисали пад Крајине, избегличке колоне упућивале су у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово у којој већину чине косовски Албанци.

Након акције „Олуја“, хрватске власти затвориле су подручје бивше Крајине. Улаз је био дозвољен само хрватској војсци и полицији, али и хрватским избеглицама из тог подручја. Тада је у Хрватској отпочело са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа. После завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом [38].

Командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 % уништених кућа [40].

Према неким подацима (прецизних података још нема), у акцији хрватске војске „Олуја“ нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло 677 цивила [41]. Тај одбор је у више наврата оптужио хрватске снаге да су током операције „Олуја“ починиле злочине над српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене [38].

Документационо-информативни центар „Веритас“ у својој евиденцији има имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце.

Страдање и прогон Срба
У Аустроугарској
Логори
Добој
У Независној Држави Хрватској
Усташе · Католичка црква и усташе
Логори
Вила Лубурић · Даница · Ливно
Доња Градина · Ђаково
Госпић · Јадовно · Јасеновац
Јастребарско · Керестинец · Крушчица
Лепоглава · Лобор · Паг
Сајмиште · Стара Градишка
Ступачиново · Тења · Цапраг
Усташе
Анте Павелић · Миле Будак
Мирослав Филиповић · Петар Брзица
Оружје за масовно убијање:
Србосјек · Србомлат
Мађарска окупација Бачке и Барање
Рација у јужној Бачкој
После Другог светског рата
Западна Славонија · Госпић
Бљесак · Олуја · Космет
Шаблони: НДХ · Распад СФРЈ

11. августа, Хрватско Министарство Здравља је издало званичне податке жртава са хрватске стране: 174 мртвих и 1430 рањених. 726[42] војника је погинуло са српске стране.

Током 2013. године у Србији је живело 42 хиљаде Срба из Хравтске са статусом избеглице.[43]

Ратни злочини и етничко чишћење[уреди]

Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за суделовање у удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након „Олује“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.[44] Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва [45].

Током операције, убијено је око 2.650 цивила, а преко 340.000 је избегло[46]. Српско становништво је убијано систематски, њихови домови су пљачкани а затим паљени, како би се избрисао траг о њиховом постојању на овим просторима. [47][48][49][50][51][52]

Јавно критикујући етничко чишћење, амерички војни планери су помогли Хрватској да изведе највеће етничко чишћење током тог рата. Пензионисани амерички генерал Чарлс Бојд, заменик команданта НАТО-а, потврдио је да су САД помагале при осмишљавању и спровођењу тог плана [53].

Канадски официр из састава УН је идентификовао албанског сепаратистичког лидера Агима Чекуа, одговорног за масакр над Србима. Ема Бонино, Европски комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колоне избеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих су завршили у масовним гробницама. Хелсиншка федерација за људска права саопштила је 21. августа 1995. године у Бечу да у Крајини постоје масовне гробнице убијених Срба. [54]

Извори[уреди]

  1. ^ http://www.hrvatskarijec.rs/source/index.php/U-Hrvatskoj-svecanosti-u-Srbiji-parastos-i-prosvjedi.html
  2. ^ Секулич, Милисав. Книн је пао у Београду. — Bad Vilbel: Nidda Verlag GmbH, 2000. — С. 37
  3. ^ Davor Marjan Oluja. — Zagreb, 2007. — P. 137
  4. ^ „Operation Storm marked in Croatia“. B92.net Приступљено 10. 9. 2011.. 
  5. ^ „News - In focus - Operation Storm marked in Croatia“. B92 Приступљено 10. 9. 2011.. 
  6. ^ Петковић, М (16. 4. 2011.). „Олуја је Туђманов злочиначки подухват“. Blic Приступљено 11. 8. 2011.. 
  7. ^ „Tema dana : Tuđman predvodio zločinački poduhvat : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 11. 1. 2012.. 
  8. ^ Tanjug. „Tema dana : Svetski mediji: Presuda Gotovini osuda čitavog rukovodstva : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 11. 1. 2012.. 
  9. ^ „Na danasnji dan - Dogodilo se danas - Novine Toronto“. Novine.ca Приступљено 10. 9. 2011.. 
  10. ^ Smith, Eugene B. (зима, 2002). „The new condottieri and US policy: The Privatization of Conflict and its implications“. Parameters (United States Army War College): 5–6 Приступљено 13. 4. 2008.. 
  11. ^ Autor: Portal Jutarnji.hr (26. 6. 2008.). „HV za Oluju pripremala privatna tvrtka iz SAD-a“. Jutarnji.hr Приступљено 31. 1. 2012.. 
  12. ^ Miroslav Lazanski. „Svet : Srbi tuže američke generale : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  13. ^ „Vesti online / Vesti / Svet / Galbrajt: Tužiti Amerikance za "Oluju" besmislica“. Vesti-online.com Приступљено 31. 1. 2012.. 
  14. ^ Tanjug. „Svet : Galbrajt: SAD nisu dale zeleno svetlo za Oluju : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  15. ^ Autor: Tomislav Krasnec (20. 8. 2010.). „Peter Galbraith: Srpska tužba nema šanse na sudu“. Jutarnji.hr Приступљено 31. 1. 2012.. 
  16. ^ Beta (19. 8. 2010.). „Najnovije vesti : Štampa: Tužba protiv američke firme zbog „Oluje” : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  17. ^ M. Lopušina (19. 10. 2011.). „Prihvaćena tužba Srba iz Čikaga protiv MPRI | Aktuelno“. Novosti.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  18. ^ „Vesti - SAD: Prihvaćena tužba za "Oluju"“. B92. 3. 9. 2011. Приступљено 31. 1. 2012.. 
  19. ^ „Blic Online | Amerikanci i Francuzi pripremali "Oluju" sa hrvatskom vojskom“. Blic.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  20. ^ Autor: Portal Jutarnji.hr (15. 4. 2011.). „Presuda u Haagu: Ante Kotromanović - Jesu li Amerikanci i Francuzi isto dio zajedničkog zločinačkog pothvata?“. Jutarnji.hr Приступљено 31. 1. 2012.. 
  21. ^ „Press Online :: Granić: Oluja je izvedena u saradnji sa SAD“ (на ((sr))). Pressonline.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  22. ^ „Amerikance najviše zanimali ratni zločini u Hrvatskoj, Aktualno, hrvatska“. Vecernji.hr. 30. 11. 2010. Приступљено 31. 1. 2012.. 
  23. ^ „Operation Storm - Fate of victims unsolved | Vesti | Tanjug“. Tanjug.rs. 28. 9. 2011. Приступљено 31. 1. 2012.. 
  24. ^ „The Invasion of Serbian Krajina“. Emperors-clothes.com Приступљено 31. 1. 2012.. 
  25. ^ „Press Online :: Pročitajte Brionske transkripte 1. deo“ (на ((sr))). Pressonline.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  26. ^ „Press Online :: Pročitajte Brionske transkripte 2. deo“ (на ((sr))). Pressonline.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  27. ^ „Press Online :: Pročitajte Brionske transkripte 3. deo“ (на ((sr))). Pressonline.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  28. ^ „Press Online :: Pročitajte Brionske transkripte 4. deo“ (на ((sr))). Pressonline.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  29. ^ „Свет : Брионски записник у Хаг долетео са Галбрајтом : ПОЛИТИКА“. Politika.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  30. ^ „Region : Brijunski transkripti, glavni dokaz Haškog tribunala : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  31. ^ Beta (30. 8. 2010.). „Hronika : Tužilac: Uklanjanje Srba cilj Oluje, Tuđmana i optuženih : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  32. ^ Boro Marić. „Tema dana : Vojna akcija uz prećutnu podršku : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  33. ^ Tanjug. „Vesti dana : Hag: Krivica hrvatskog vrha za progon Srba : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  34. ^ „Region : Mesić: Tuđman znao da se srpska sela pale u tri smene : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 31. 1. 2012.. 
  35. ^ „Obrana: Oslobodite Markača, na Brijunima nije dogovoren zločin, Aktualno, hrvatska“. Vecernji.hr. 20. 1. 2012. Приступљено 31. 1. 2012.. 
  36. ^ „Temelj za presudu krivotvoreni transkripti , Aktualno, hrvatska“. Vecernji.hr Приступљено 31. 1. 2012.. 
  37. ^ Republika Srpska Krajina. Glavni štab Srpske Vojske. Str.po. 30-1/33. 26. avgust. 1995. Na Glavni štab Vojske Jugoslavije (dostpuno na stranicama ICTY)
  38. ^ а б в „B92 specijal: 10 godina od ''Oluje'' nad Krajinom“. B92.net Приступљено 11. 1. 2012.. 
  39. ^ „Блиц: Почиње обележавање тринаест година од „Олује““. Blic.rs Приступљено 10. 9. 2011.. 
  40. ^ „РТС :: Годишњица „Олује““ (на ((sr))). Rts.rs Приступљено 11. 1. 2012.. 
  41. ^ „Blic Online | Porodice organizuju parastos za Srbe ubijene u akciji Oluja“. Blic.rs Приступљено 11. 1. 2012.. 
  42. ^ Операция "Олуя" - падение Сербской Краины, Приступљено 1. 4. 2013.
  43. ^ Удбаш им важнији и од 42000 Срба („Вечерње новости“, 31. август 2013)
  44. ^ „Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu | Sense Agency | Vest“. SENSE Agency Приступљено 10. 9. 2011.. 
  45. ^ „Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку“. Icty.org Приступљено 10. 9. 2011.. 
  46. ^ „РТС: Помен жртвама „Олује““ (на ((sr))). Rts.rs Приступљено 10. 9. 2011.. 
  47. ^ M. Kovačević. „Đakomo Skoti: Svirepo ubijanje Srba | Aktuelno“. Novosti.rs Приступљено 10. 9. 2011.. 
  48. ^ „Region : U granatiranju Knina ubijena i balerina : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 10. 1. 2012.. 
  49. ^ Beta (17. 4. 2008.). „Najnovije Vesti : Zvaničnik Un: Ceo Knin Bio Meta Granata, Ubijani Civili : Politika“. Politika.rs Приступљено 10. 1. 2012.. 
  50. ^ Tanjug (23. 6. 2009.). „Najnovije Vesti : Mrkšić: Progon Srba Bio Cilj Napada Na Knin : Politika“. Politika.rs Приступљено 10. 1. 2012.. 
  51. ^ „Politika : Kiša granata kao psihološko sredstvo : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 10. 1. 2012.. 
  52. ^ Tanjug. „Najnovije vesti : U Tribunalu završeno suđenje hrvatskim generalima : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 10. 1. 2012.. 
  53. ^ „Pregled Štampe“. glassrbije.org Приступљено 31. 1. 2012.. 
  54. ^ http://www.krajinaforce.com/dokumenti/hrvatska_oluja_srpski_egzodus.pdf

Литература[уреди]

  • Скоти, Ђакомо (2010) (на ((sr))). Хрватска операција Олуја: „ослобађање“ Крајине и етничко чишћење Срба. Београд: Откровење. стр. 282 стр. ISBN 978-86-83353-66-8. 
  • (на ((en))) Military Operation Storm and it's Aftermath : report. Zagreb (2001): Croatian Helsinki Committee for Human Rights. стр. 310 стр. ISBN 953-96343-9-3. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :