Драго Кекановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драго Кекановић
Лични подаци
Датум рођења(1947-08-16)16. август 1947.(76 год.)
Место рођењаБратуљевци, ФНРЈ
ОбразовањеФилозофски факултет
УниверзитетСвеучилиште у Загребу
Занимањекњижевник
Књижевни рад
Језик стварањасрпски
Жанрпроза

Драго Кекановић (Братуљевци, 16. август 1947) српски је књижевник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Школовао се у Пожеги и Осијеку, где је завршио средњу техничку школу архитектонско-грађевинског смера, и Загребу, где је дипломирао на Филозофском факултету,[1] групе Југославенски језици и књижевност и Компаративна књижевност.

Један је од најистакнутијих српских писаца који већ више од три деценије делује у Хрватској. Приповедач, романописац, драмски писац и неоспорни интелектуалац (тематски опсег његове прозе везан је за простор завичајне Славоније и Загреб, у највећем делу рефлектира судбину српских, али и хрватских протагониста у другој половини 20. века) који је свестан поменутих околности и, рекло би се, те околности уграђује с високом свешћу у своју литературу.

Он живи и ради у Загребу, Хрватска.[2]

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Вечера на веранди, приче, Напријед, Загреб, 1975.
  • Ледена шума и друге кратке приче, ЦДД, Загреб, 1975.
  • Потомак сјена, роман, Напријед, Загреб, 1978.
  • Заглада, приче, на пољском, Краков, 1985.
  • Ивањска ноћ, роман, БИГЗ, Београд, 1985.
  • Панонски диптих, две приповести, Аугуст Цесарец, Загреб, 1989.
  • Амерички сладолед, роман, Српско културно друштво Просвјета, Загреб, 1997.
  • Рибља стаза, роман, Каирос, Сремски Карловци, 1997.
  • На небу и друге приче, Каирос, Сремски Карловци, 2002. (Савршена дадиља, Пупуљци за рајске птице, Свуда даље сам био ја, Ђела, жена са рупом на глави, Пастув на крају приче, На небу, Недодирљивост, Пасторала 2000., За дарове има времена)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 330. 
  2. ^ Верујем у велику и вечну љубав („Политика”, 25. април 2022)
  3. ^ Уручена награда „Светозар Ћоровић“ („Политика“, 28. септембар 2012)
  4. ^ „Драгу Кекановићу „Борисав Станковић. Политика. 19. 3. 2013. Приступљено 22. 3. 2022. 
  5. ^ „Уручена награда "Душан Васиљев". РТС. 22. 5. 2013. Приступљено 5. 4. 2022. 
  6. ^ „Драгу Кекановићу додељена књижевна награда „Григорије Божовић. Конкурси региона. 29. 5. 2014. Архивирано из оригинала 11. 05. 2022. г. Приступљено 22. 3. 2022. 
  7. ^ „Проглашен први добитник књижевне награде „Београдски победник. beograd.rs. 2. 2. 2022. Приступљено 22. 3. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]