Густав Крклец

Из Википедије, слободне енциклопедије
Густав Крклец

Gustav Krklec 1969.jpg
Густав Крклец 1969. године

Информације
Датум рођења 23. јун 1899.
Место рођења Удбиња (Аустроугарска)
Датум смрти 30. октобар 1977.
Место смрти Загреб (СФРЈ)
Дела
Најважнија дела Љубав птица
Дарови за безимену
Потпис

Густав Крклец (Удбиња крај Карловца, 23. јун 1899Загреб, 30. октобар 1977) је био хрватски књижевник.

Биографија[уреди]

Густав Крклец рођен је у месту Удбиња крај Карловца као прво дете у породици Аугуста и Хермине Крклец.[1] Детињство је провео у Марушевцу, у Хрватском загорју, што је оставило трајан траг у његовом поетском опусу. Гимназију је похађао у Вараждину, Загребу и на Сушаку, а у Загребу је студирао филозофију.

Други светски рат затекао га је у Београду где је доживео бомбардовање града. Затим се у септембру 1941. преселио у Земун. У Земуну је радио као државни чиновник и сарађивао у листу “Граничар” све до бомбардовања Земуна, у марту 1944. У том тренутку био је са председником Веслачког клуба Земуна.[2] Након тога се са супругом Мирјаном накратко преселио у Сланкамен, а крај рата дочекао је у Самобору. У септембру 1945. године у Загреб је дошла и његова супруга, те је од тада Крклец живео и радио у Загребу све до смрти.

Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини поезија. Његово антологијско песништво концизног, непосредног и јасног израза очитује ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао је и есеје, критике, путописе, фељтоне и афоризме. Много је преводио, највише са руског, немачког, али и са словеначког и чешког језика. Посебно се истичу његови преводи Пушкина, Прешерена, Брехта. Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Липњак написао је низ критичких записа и есеја.

Награде[уреди]

Дела[уреди]

  • Лирика (1919)
  • Сребрна цеста (1921)
  • Бескућници (1921)
  • Нове пјесме (19123)
  • Љубав птица (1926)
  • Излет у небо (1928)
  • Сан под брезом (1940)
  • Дарови за безимену (1942)
  • Рањени галеб (1942)
  • Тамница времена (1944)
  • Лица и крајолици (1946)
  • Писма Мартина Липњака из провинције (1956)
  • Телеграфске басне (1952)
  • Ноћно иверје (1960)

Спомен[уреди]

  • Поводом стогодишњице рођења Густава Крклеца на прочељу куће у Марушевцу у којој је хрватски песник провео детињство. Матица хрватска у Вараждину и Општина Марушевец поставиле су му спомен-плочу. +
  • У Вараждинској градској библиотеци налази се и спомен-соба Густава Крклеца

Референце[уреди]

  1. Matica hrvatska: Ernest Fišer: Uz stotu godišnjicu rođenja Gustava Krkleca. Čudnovati dvostruki život, preuzeto 28. jula 2012.
  2. 2,0 2,1 Tko je tko u NDH: Hrvatska 1941.–1945., Minerva, Zagreb, 1997, ISBN 953-6377-03-9, str. 210.-211.

Спољашње везе[уреди]