Езоп

Из Википедије, слободне енциклопедије

Езоп (грч. Αἴσωπος, Aisōpos), познат по својим баснама, био је роб у античкој Грчкој, савременик Крезуса и Пизистрата, живео од 620-560. п. н. е.

Његове басне и дан данас служе као моралне поуке или наравоученија а претежно су намењена деци. По једном миту, Езоп је постао ослобођен ропства али су га Делфињани погубили. Важно је напоменути да о овоме нема никаквих веродостојних извора те стога многи научници сумњају у његово постојање.

Живот[уреди]

Место Езоповог рођења је под великим знаком питања: Тракија, Фризија, Египат, Етиопија, Атина и други само су неке од претпоставки. По речима ретких писаца који га помињу, Аристофана, Платона, Ксенофона и Аристотела, Езоп је био роб некоме ко се звао Ксантос.

По речима историчара Херодота Езопа су убили становници Делфа, а разлог је непознат.

Езопове басне[уреди]

Служећи се ликовима и особинама животиња, Езоп је кроз своје басне подвргао руглу недостојне владаре и силнике, исмејао глупост и похлепу, лењост и немар, бахатост и злобу. Приповедају се широм земаљске кугле и имају неоспорно трајну литерарну вредност.

Француски песник Ла Фонтен је прерадио многе од Езопових басана. Руски писац Лав Толстој написао је неколико слободних обрада басана. На српски је басне превео Доситеј Обрадовић.

Најпознатије басне су:

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :