Езоп
Езоп (грч. Αἴσωπος, Aisōpos), познат по својим баснама, био је роб у античкој Грчкој, савременик Крезуса и Пизистрата, живео од 620-560. п. н. е.
Његове басне и дан данас служе као моралне поуке или наравоученија а претежно су намењена деци. По једном миту, Езоп је постао ослобођен ропства али су га Делфињани погубили. Важно је напоменути да о овоме нема никаквих веродостојних извора те стога многи научници сумњају у његово постојање.
Живот [уреди]
Место Езоповог рођења је под великим знаком питања: Тракија, Фризија, Египат, Етиопија, Атина и други само су неке од претпоставки. По речима ретких писаца који га помињу, Аристофана, Платона, Ксенофона и Аристотела, Езоп је био роб некоме ко се звао Ксантос.
По речима историчара Херодота Езопа су убили становници Делфа, а разлог је непознат.
Езопове басне [уреди]
Служећи се ликовима и особинама животиња, Езоп је кроз своје басне подвргао руглу недостојне владаре и силнике, исмејао глупост и похлепу, лењост и немар, бахатост и злобу. Приповедају се широм земаљске кугле и имају неоспорно трајну литерарну вредност.
Француски песник Ла Фонтен је прерадио многе од Езопових басана.
Руски писац Лав Толстој написао је неколико слободних обрада басана.
Најпознатије басне су:
- Вук у овчјој кожи
- Лисица и гавран
- Лав и миш
- Жаба и во
- Лисица и грожђе
- Зец и корњача
- Мрав и цврчак
- Дечак који је викао вук
