Западна шизма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Историјска мапа поделе Католичке цркве током Западне шизме

Западна шизма или Папска шизма (13781417) је подела која је настала у Католичкој цркви 1378. године. Подела је разрешена Концилом у Констанци 1417. године.

Кардинали под притиском руље бирају Италијана за папу[уреди]

Шизма је настала због повратка папа из Авињона у Рим. Гргур XI је окончао Авињонско папство повратком у Рим 1378. године. Кад је Гргур XI умро окупљени кардинали су бирали новог папу. Грађани Рима су се побунили, јер су се бојали да ће кардинали изабрати Француза за папу. Већина кардинала су били Французи, јер су једно време папе били Французи. Под притиском руље кардинали бирају 1378. Италијана Урбана VI.

Кардинали бирају новог папу Француза[уреди]

Нови папа се замера кардиналима, па се кардинали премештају из Рима у Фонди, где изабиру 20. септембра 1378. ривалског папу Клемента VII. Клемент VII успоставља своје седиште поново у Авињону.

Део католичких држава подржава једног, а део другог папу[уреди]

Католичка црква се нашла у великим невољама. Дотад су постојали антипапе, тј папе изабране ривалским фракцијама. Сада су први пут обојица папа изабрани од легитимних лидера цркве, тј од кардинала. Владари по Европи су требали одабрати којега папу да подржавају. Авињонског папу су подржали: Француска, Арагон, Кастиља, Кипар, Бургундија, Савоја, Напуљ и Шкотска. Римског папу су подржали: Данска, Енглеска, Фландрија, Свето римско царство, Мађарска, Северна Италија, Ирска, Норвешка, Пољска и Шведска.

Националне и фракцијске поделе помогле су да шизма преживи почетне папе који су започели са шизмом. Одржавала су се два седишта католичке цркве. Један у Риму, а други у Авињону.

Сабори у Пизи и Констанци[уреди]

Одржан је црквени концил у Пизи 1408. са намером да се реши спор, па они изабиру трећег папу, антипапу Александра V. Њега наслеђује антипапа Јован XXIII.

Коначно на концилу у Констанци 1417. Јован XXIII и Бенедикт XIII су свргнути, а Гргур XII даје оставку, тако да је изабран јединствени нови папа Мартин V и тиме је окончана западна шизма. На тај начин је линија папа из Рима призната као легитимна линија. Отада је проглашено да црквени концил не може сменити папу. Избор папе може поништити једино сам папа.

Види још[уреди]