Звонимир Балог

С Википедије, слободне енциклопедије
Звонимир Балог
Лични подаци
Датум рођења(1932-05-30)30. мај 1932.
Место рођењаСвети Петар Чврстец , Крижевци, Краљевина Југославија
Датум смрти2. новембар 2014.(2014-11-02) (82 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
НаградеШест награда Григор Витез, четири награде Ивана Брлић-Мажуранић, два пута Југословенску награду Младо поколење, награду Змајевих дјечијих игара, Горанову плакету и друге

Звонимир Балог (Свети Петар Чврстец код Крижеваца, 30. мај 1932 — Загреб, 2. новембар 2014) био је зачетник савремене хрватске дечје поезије и најнаграђиванији хрватски дечји књижевник.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 30. маја 1932. године у Светом Петру Чврдцу код Крижеваца. Завршио је Школу примењених уметности и Педагошку академију у Загребу. Студирао је педагогију. У животу је радио много послава, а неки од њих су: администратор, бармен, декоратер, наставник, предавач на Педагошкој академији, уредник часописа, телевизијски уредник и други послови. Поред тога што је био писац, био је и сликар, вајар и илустратор. Написао је осамдесетак књига за децу и одрасле и аутор је неких антологија.

Звонимир Балог био је у браку са Љубицом Балог. Љубица је такође писала и објављивала, и она је увек прва читала све што је Звонимир писао и процењивала је ли нешто добро или не. С Љубицом је имао двоје деце, ћерку Ксенију и сина Тугомира.[4]

Звонимир Балог је умро у Загребу 2. новембра 2014. године.[5]

Писање[уреди | уреди извор]

У теорији књижевности и књижевној критици Звонимир Балог сматра се зачетником савремене хрватске дечје поезије. Звонимир Балог најнаграђиванији је хрватски писац за децу. Добитник је многих познатих књижевних награда. Књижевно дело Звонимира Балога познато је и читаоцима изван Хрватске. Његови текстови преведени су на двадесет језика. Један од најзначајнијих превода је превод књиге "Бонтон" које је издало Друштво хрватских књижевника на енглеском језику. Велик број његових песама је компонован, а такође су заступљене у антологијама за децу и одрасле.[4]

Нека од његових дела превела је с хрватске на пољски језик у њеној антологији Zywe zradla пољска књижевница и преводитељка Łucja Danielewska.

Његов рад је био посебно признат у Словачкој те је писац често знао рећи да се у Братислави осећао као код куће. Збирка приповедака "Často si vymýšľam" с његовим илустрацијама била је проглашена књигом године. Словаци су били посебно заинтересовани за његов 80. рођендан и 80 књига које је издао па је у то време у Словачкој дао неколико интервјуа за њихову државну телевизију и радио.[4]

Осим за децу, Балог је написао и неколико дела за одрасле попут "Рибе на бициклу", "Погледа на земљу" и других. Често је изражавао незадовољство због хрватских медија, и како је говорио њиховог слабог интереса за његов рад.[4]

Током живота посетио је велики број школа на дружењима са децом, а посебно се трудио посећивати мање школе које су се налазиле изван градова. Сматрао је како би смех требао бити један од предмета у школи, како би децу требало учити смејати се јер његово мишљење је било да се боље смејати без разлога, него плакати с разлогом.[4]

Балог је писао песме и прозу с наглашеним хумористичким и лудичким елементима: игром речима, слоговима, гласовима, етимологијом, сликама и значењима досежући тако мисао и доживљај света деце, ослобођен рационалитета одраслих и дидактичности и тако се супростављао традиционалним токовима хрватске дечје књижевности.[2]

Балогов поступак своди се углавном на то да подстиже комичне, ироничне, сликовите, занимљиво конструктивне, маштовито фантастичне, подстицајне на интелектуалну игру ефекте, најчешће применом народне етимологије у тумачењу речи и маштовите аналогије у грађењу речи.[6]

Награде[уреди | уреди извор]

  • вишеструки добитник награде "Григор Витез",
  • вишеструки добитник награде " Ивана Брлић-Мажуранић",
  • добитник Горанове плакете,[7]
  • добитник повеље „Високо жуто зрно“ за целокупно књижевно стваралаштво и трајни допринос хрватској књижевности 2003. године на 14. Песничким састанцима у Дреновцима,
  • добитник награде Змајевих дечјих игара,
  • добитник је награде "Мали принц" за најбољу књигу у земљама регијона,
  • награду "Киклоп" за књигу године,
  • двоструки је добитник југославенске награде "Младо поколење",
  • За књигу поезије "Пуса од Крампуса" 1996. године је добио међународну награду, диплому IBBY Honour List
  • Због посебних заслуга за културу, одликован је и редом Данице хрватске с ликом Марка Марулића
  • 2002. године је био номинован за "Андерсенову награду", а 2003. за награду "Astrid Lindgren Memorial Award for Literature"[4]

Избор из дела[уреди | уреди извор]

Неке од његових књига илустровао је познати хрватски илустратор Иван Антолчић, а неке је илустровао сам.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://vijesti.hrt.hr/umro-zvonimir-balog Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2014) (pristupljeno 3. studenoga 2014)
  2. ^ а б „Balog, Zvonimir”. enciklopedija.hr. Приступљено 28. 3. 2021. 
  3. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 38. 
  4. ^ а б в г д ђ „Звонимир Балог”. Биографије. Приступљено 28. 3. 2021. 
  5. ^ „Zvonimir Balog”. lektire.hr. Приступљено 17. 1. 2022. 
  6. ^ Црнковић, Милан (1984). Дјечја књижевност. Загреб: Школска књига. стр. 115. 
  7. ^ http://www.krizevci.net/hr/html/pjesnici.html
  8. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 28. 03. 2010. г. Приступљено 28. 03. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Звонимир_Балог&oldid=26702853”