2. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
2. новембар (2.11.) је 306. дан године по грегоријанском календару (307. у преступној години). До краја године има још 59 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1642. — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи.
- 1687. — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман III.
- 1721. — После ратова против Отоманског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије.
- 1785. — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање.
- 1841. — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало други Авганистански рат.
- 1789. — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји.
- 1914. — Русија, Велика Британија и Француска су објавиле рат Турској.
- 1917. — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфур објавио је Декларацију, познату као Балфурова декларација, о оснивању јеврејске државе у Палестини.
- 1920. — У САД је настала прва друштвена радио станица.
- 1930. — Хаиле Селасије I крунисан је за цара Етиопије.
- 1938. — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.
- 1949. — За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије.
- 1953. — Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан.
- 1956. — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској.
- 1964. — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал.
- 1978. — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице "Саљут 6" након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.
- 1988. — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус.
- 1994. — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.
- 1995. — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата.
- 1998. — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.
- 1999. — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.
- 2001. — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука.
- 2003. — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве. Он је први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац.
- 2004. — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника Сједињених Америчких Држава против демократе Џон Керија.
Рођења [уреди]
- 1667. — Јакуб Лудвиг Собијески, пољски краљевић. († 1737)
- 1755. — Марија Антоанета, краљица Француске. († 1793)
- 1766. — Јозеф Радецки, аустријски војсковођа. († 1822)
- 1777. — Алојзи Фортунат Жулковски, пољски глумац. († 1858)
- 1815. — Џорџ Бул, енглески математичар и филозоф. († 1864)
- 1838. — Никола Спасић је био српски велетрговац, добротвор и велики задужбинар
- 1861. — Маурис Блондел, француски филозоф. († 1949)
- 1865. — Ворен Хардинг, председник САД. († 1923)
- 1868. — Јокојама Таикан, јапански сликар. († 1958)
- 1879. — Валери Славек, пољски политичар, троструки премијер Пољске. († 1939)
- 1890. — Моа Мартинсон, шведска списатељица. († 1964)
- 1906. — Лучино Висконти, италијански филмски редитељ. († 1976)
- 1911. — Одисејас Елитис, грчки песник. († 1996)
- 1913. — Берт Ланкастер, амерички глумац. († 1994)
- 1931. — Звонко Марић, српски академик, физичар. (†2006)
- 1941. — Јежи Осјатињски, пољски политичар.
- 1946. — Ђузепе Синополи , италијански диригент и композитор. († 2001)
- 1950. — Љубомир Љубојевић, српски шахиста.
- 1964. — Предраг Савић, српски књижевник.
- 1988. — Јулија Гергес, немачка тенисерка.
- 1989. — Стеван Јоветић, црногорски фудбалер.
Смрти [уреди]
- 472.- Олибрије, западноримски цар.
- 1802. — Чарлс Леклерк, француски генерал. (* 1772)
- 1887. — Алфред Домет, енглески песник, новозеландски политичар. (* 1811)
- 1905. — Алберт фон Келикер, швајцарски анатомиста, историчар и ембриолог. (* 1817)
- 1923. — Стеван Алексић један од најзначајнијих српских сликара с почетка двадесетог века
- 1942. — Китахара Хакушу, јапански песник. (* 1885)
- 1950. — Џорџ Бернард Шо, енглески драматург, критичар и публициста. (* 1856)
- 1960. — Димитри Митропулос, грчки диригент. (* 1896)
- 1963. — Нго Динх Дием, председник Јужног Вијетнама. (* 1901)
- 1966. — Петер Дебије, холандски физичар и хемичар, носилац Нобелове награде из 1936. године. (* 1884)
- 1977. — Ханс Ерик Носах, немачки писац. (* 1901.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља
- Римокатоличка црква слави -
