Зеолит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зеолит
Микропорозна молекулска структура зеолита, ZSM-5

Зеолити представљају групу минерала сложених хидратисаних силиката натријума, калијума и калцијума. Минерали ове групе имају хидротермално порекло и најчешће се појављују уз младе вулканске стене запуњавајући шупљине у њима. У групи зеолита се налази око 200 минерала, а најчешће се појављују:

Зеолити кристалишу на више начина, а најчешће граде миметске близанце, листатсте, стубасте, игличасте и фиброзне агрегате.[1] У кристалној решетки имају слабо везану воду коју на повишеној темперетури отпуштају, али је лако и везују из атмосфере засићене воденом паром.[2]

Налазишта[уреди]

У Србији су појаве зеолита констатоване у Тимочкој еруптивној области, околини Сталаћа, Врања, Јошаничке бање, Гњилана и Бруса. Најбоље истраженим се сматрају појаве у Тимочкој еруптивној области, а експлоатација зеолита се врши у локалитету Игрош код Бруса.

Примена[уреди]

Зеолит је у природи „неактиван“. Његове адсорпционе способности и капацитет катјонске измене се активирају механичком обрадом. Активизирани зеолит се као еколошки препарат користи у пољопривреди и сточарству.[3] Он се примењује за раздвајање гасова услед његове могућности адсорпције, а самим тим и за сакупљање непријатних мириса.[4]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Zeolites in Sedimentary Rocks. Ch. in United States Mineral Resources, Professional Paper 820, 1973.
  • Natural and Synthetic Zeolites. U.S. Bureau of Mines Information Circular 9140, 1987.
  • “Zeolite-water close cycle solar refrigeration; numerical optimisation and field-testing”, Jean-Baptiste Monnier; Dupont, M. Proc. Annu. Meet. – Am. Sect. Int. Sol. Energy Soc.; Vol/Issue: 6 pp 181–185; American Solar Energy Society meeting; 1 June 1983; Minneapolis, MN, USA
  • Cheetham, A.K.; Peter Day (1992). Solid State Chemistry. Clarendon Press. 
  • Tschernich, Rudy W. (1992). Zeolites of the world. Geoscience Press. стр. 563.  Note: 237 MB (PDF).

Спољашње везе[уреди]