Игор Антић

С Википедије, слободне енциклопедије
Игор Антић
Игор Антић на отварању самосталне изложбе у Нишу (2023)
Лични подаци
Датум рођења(1962-00-00)1962.
Место рођењаНови Сад, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство и вајарство
Правацуметност ин ситу

Игор Антић (Нови Сад, 1962)[1] српски је визуелни уметник и академски вајар, који иако живи и ради у Паризу своја уметничка дела ствара између Новог Сада и Париза.[2]

Након што је 1980-их година, ступио на новосадску уметничку сцену сликама у духу (нео)експресионистичке уметности тог периода, временом се Игор исказао као мултимедијални уметник који се изражава сликама, цртежима, видеом, фотографијама и амбијенталним поставкама.[3]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Новом Саду као једно од шесторо деце од оца признатог српског песника Мирослава Антића,[2] и мајке Светлане примењене уметнице. Они су своју љубав према књижевности, сликарству, новинарству и филму пренели и на свог сина Игора. Иако се ради о сасвим различитим приступима уметности, између оца, мајке и сина постоји и низ сродних елемената који повезују ову породицу стваралаца која је свакако поставила више него добре темеље на којима Игор веома успешно већ деценијама корача.[3]

Пре него што је одлучио да се посвети уметности, Игор се двадесет година бавио џудоом...иако су сви очекивали да собзиром да потиче из уметничке породице постане уметник.[3] Стицајем околности, иако је био активни спортиста, након повреде коју је задобио, Игор је схватио да више не може да се бави спортом. Тада се дефинитивно определио за уметност, коју је потсветсно заволео док је сазревао као личност окружен уметничким делима у атељеу његовог оца на Петроварадинској тврђави и у атмосфери породичне свакодневнице у којој је одрастао, са очевим сликама које је волео и имао прилику да види како оне настају и чиме су инспирисане... [4] Тако је временом заволео не само да се бави уметношћу, већ и да воли и друге уметнике са којима се дружио у очевом атељеу.[3] Међутим на питање колико његово уметничко стваралаштво има додира са очевим достигнућима, Игор Антић каже...да је током свих ових година, колико је посвећен уметности, спомињао разне узоре и изворе идеја, али ни једном уметнички рад оца Мике.[4]

Дипломирао је 1988. године на сликарском одсеку Академија уметности Универзитета у Новом Саду. Потом се усавршавао у Националној школи лeпих уметности у Паризу (фр. Ecole Nationale Supérieure des Beaux-Arts), атељеу Владимира Величковића и на Институту за високе студије ликовних уметности (фр. Institut des Hautes Études en Arts Plastiques) у Паризу, под управом Понтуса Хултена.[5]

Током ратова на простору бивше Југославије, основао је 1995. године Центар сусретa „Покрет“ у Новом Саду. Обављао је улогу селектора 11. Бијенала визуелних уметности „Вредности” у Панчеву, 2004. године.[5] и изложбе „Вредности” у ADDC-у, у Перигеу 2005. године.[6]

Живи у Паризу у коме се до 2016. године бавио праксом кустоса и координатора уметничког програма у Простору савремене уметности кампуса HEC у Паризу.[7]

Ликовно стваралаштво[уреди | уреди извор]

Игор Антић је ликовно стваралаштво започео као сликар, а потом и као вајар, јер га је занимало да ради на проблему организовања дводимензионалног пиктуралног простора, који је заправо простор једне слике. Када је сватио...да у тренутку када уметничко дело изађе из атељеа, оно губи аутономију и долази у корелацију са свиме што га окружује,[3] Игор се заинтересовао за место уметничког предмета у изложбеном или било ком простору.

Концепција Недовршене форме #22 (2023), коју је Игор Антић реализовао у некадашњем верском објекту (Бали бегова џамија, данас Салону 77, ГСЛУ у Нишу) концентрисана је око питања Да ли верујете у случајности?. То је амбијентална поставка коју чине просторне конструкције у форми геометријских облика до којих је уметник дошао насумичним или случајним избором на основу компјутерске трансформације ахритектонског плана самог објекта.

Живећи и стварајући између Новог Сада и Париза, временом се заинтересовао за савремену политичку и економску ситуацију и у својим уметничким делима тежи да истражи и истакне економске и политичке снаге које делују у датом контексту.[8]

Он ствара слике, објекте и ситуације као „мреже за читање“ кроз које се појављује друштвени и културни контекст изабраног места. Овај процес Игоровог уметничког стварања отвара многа питања везана за услове стварања у уметности, и уопште за услове у њеном кружењу.[3]

Од средине 1990-их година Игор Антић своју уметничку праксу заснива на уметности ин ситу, креацијама односно делима које непосредно реализује у јавном простору (екстеријеру или ентеријеру) реагујући на садржај тог простора, његов контекст, предисторију или функцију.[8] У оквиру овог периода стваралаштва уметник је до сада реализовао двадесетак оригиналних радова на исто толико различитих места, постављајући нека од питања из домена филозофије уметности.[8]

Близак кругу постминималиста и заговорник посебне културе интердисциплинарног мишљења и приступа уметности према речима Јеленe Кривокапић историчара уметности, Игор Антић...од почетка 90-их негује посебан стил у оквиру Института за високе студије ликовних уметности у Паризу, стварајући у кругу њених најближих сарадника окупљених око Понтуса Хултена, Сержа Фошрoа и Данијела Бирена – од почетних студија класичног сликарства, Игор Антић развија проширени језички модел уметности и временом профилише јединствене прототипове својих ин ситу инсталацијa. Ове инсталације у простору могу се схватити као ситуационe „неуобичајености” (диверзија?) конвенционалних линија пролаза, устаљених традиција мишљења или места комуникативне размене јавног простора.[6]

Изложбе[уреди | уреди извор]

Од 1990. године Игор Антић је реализовао преко три стотине групних и самосталних презентација у угледним институцијама и на фестивалима савремене визуелне уметности у Србији, Француској, Шведској, Русији, Аустрији, Белгији, Грчкој, Румунији, Немачкој, Канади, Словенији, Албанији, Бугарској, Италији, Исланду, Италији, Бразилу, Тајвану, Jaпaну, Сједињеним Америчким Државама.[9]

Признања[уреди | уреди извор]

Игор Антић је добитник следећих признања:[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Igor Antić”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-04. Приступљено 2024-01-26. 
  2. ^ а б Hellasije (2018-07-08). „Miroslav Antić Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). Приступљено 2023-06-10. 
  3. ^ а б в г д ђ Nevena Vržina, Foto A. Čavić (2015-04-30). „Igor Antić: Svi bi moderni kompjuter, a na zidu slike iz 17. veka”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2023-06-10. 
  4. ^ а б „“Легенде”: Изложба слика Игора Антића и његовог оца Мике Антића”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2023-06-10. 
  5. ^ а б в „Note biographique | Igor Antić”. www.igorantic.com. Приступљено 2023-06-11. 
  6. ^ а б Krivokapić, Jelena. „IGOR ANTIĆ (iz predgovora kataloga)”. www.galerijabeograd.org (на језику: српски). Приступљено 2023-06-12. 
  7. ^ „Igor Antić | Autori | Aukcijska Kuća Srbinovski”. srbinovski-art.com. Приступљено 2023-06-10. 
  8. ^ а б в Nebojsa (2023-06-06). Недовршене форме #22“ Игора Антића”. ГСЛУ (на језику: српски). Приступљено 2023-06-13. 
  9. ^ „Expositions, Œuvres d’art | Igor Antić”. www.igorantic.com. Приступљено 2023-06-11. 
  10. ^ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović". N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Renate Puvogel: Eroffnungsprache, Rottweiler Sommer, Rottweil, Germany, 1992.
  • Zivko Grozdanic: Igor Antić- Interview, Kosava N° 18, Vrsac, Serbia, jun 1994.
  • Romain Waechter: La picturalité en trois dimensions, Le Monde de l'art gallery, Paris, France, 1995.
  • Marie- Gabrielle Houriez: L'architecture à voir, Igor Antić 1994-1995, Editor: Danielprint, Novi Sad, Serbia, 1995.
  • Morality and Mythology in Contemporary art. Editor: Academy of arts Novi Sad, Serbia, 1995.
  • Ulrike Kessl: Eichenweg, Belebungverrsuche IV, Chemnitz, Germany, 1996.
  • Ulrike Kessl: Pokret-Zentrum, Kunstforum International N°135, Ruppichteroth, Germany, 1996.
  • Jadranka Tolic, Stevan Vukovic, Zoran Eric: The Catalogue of the 2nd Biennial of young artists, Vrsac, Serbia, 1997.
  • Amanda Michalopoulou: The dust under the carpet, Athens, Greece, 1997.
  • Jesa Denegri: Art and architecture. Misko Suvakovic: The Postmodernism and the Avant-garde in the end of the XX century. The forms of the transgression, Vrsac, Serbia, 1998.
  • Jelena Krivokapic: La scène yougoslave, Art Press N° 242, Paris, France 1999.
  • Nadia Seraiocco: Boîtes de scène, Voir, Quebec, Canada, 1999.
  • Lisanne Nadeau: Installer l'impermanence: Igor Antić à La Chambre Blanche, Inter, Quebec, Canada, 1999.
  • Politisk verk i Nylistasafninu, Morgunbladid, Reykjavik, Iceland, 1999.
  • Syndicate: Humanitarian by Igor Antić, The press release, The Venice Biennial, 1999.
  • Claire Staebler: Habiter la biennale, Sans Gêne, France, 1999.
  • Daniel Buren, Guest editor: Igor Antić, Documents sur l'Art N° 12/2000, Dijon, France 2000.
  • Jesa Denegri: The Serbian art in 90s. Editor: Svetovi, Novi Sad, Serbia, 2000.
  • Nemanja Rotar: The magic of the disappearance, Pancevo, 2000.
  • Michel Nuridsany: Belgrade, Bambi est mort, Le Figaro, Paris, France, January 12, 2001.
  • Nikolina Kurtovic: Metro issue # 2, Toronto, winter 2000/2001.
  • Branka Kopecki: Igor Antić, Carrefour, Standstill, Bulletin 24, La Chambre Blanche, Quebec, Canada, 2001.
  • Jardins Secrets IV, Catalogue of the exhibition, Ivry-Sur-Seine, France, 2001.
  • Becomings, Contemporary art in South Eastern Europe. Publisher: cultureAccess, Paris, France, 2001.
  • Sur le territoire de l'Utopie. Sud Ouest, France, 2002.
  • Intersections. Catalogue of the 10th Biennial of visual arts, Pancevo, Serbia, 2002.
  • Sal Randolph: Free Manifesta Newsflash. July 24, 2003. www.freemanifesta.org/antic.html
  • Danielle Willer: Un réalisateur est né. Sud Ouest, France, October 8, 2002.
  • Debna: Igor Antić, Kiosquekiosk. Info Galerie CLARK Montreal, January, 2003.
  • Lyne Crevier: La libertad. Ici, Montreal, Canada, January 16–22, 2003.
  • Igor Antić: Behind the scenes/ Backdrops. Rond-point au mammouth by Veit Stratmann, PPT Editions, Paris, France, 2003.
  • Pontus Hulten: Igor Antić, The Pontus Hulten's Collection, Moderna Museet, Stockholm, Sweden, 2004.
  • Patrick Champagne, Pontus Hulten, Francois Laut, Lisanne Nadeau, Jadranka Tolic, Philippe Vilain: Igor Antić, Subtitles. Editors: ADDC, Périgueux, France & The gallery of contemporary arts, Pancevo, Serbia, 2004.
  • Quand les artistes font école- Tome 1, Edition des Musées de Marseille, Centre Pompidou et Amis IHEAP, Marseille, France, 2004.
  • Igor Antić: Quel est le réel pouvoir de l'art et de l'artiste face à une situation de guerre ? La Vie des Arts N° 194. Dossier L'art et la guerre dans tous les états, concu et dirigé par Ioana Georgescu. Montreal, Canada, spring 2004.
  • Values. The Catalogue of the 11th Biennial of visual arts, Pancevo, Serbia, 2004.
  • Values? Interview between Sava Stepanov and Igor Antić. The supplement of The Catalogue of the 11th Biennial of visual arts, Pancevo, Serbia, 2004.
  • Anthologie der Kunst by Jochen Gerz. Editor: DuMont Literatur und Kunst Verlag, Köln, Germany, 2004.
  • Igor Antić & Michèle Grellety: Valeurs. ADDC Périgueux, France, 2005.
  • Igor Antić, entretien, ADDC N° 23. Périgueux, France. February–March, 2005.
  • Jean-Baptiste Marty : Les valeurs de l'art serbe. Dordogne Libre, Périgueux, France, February 25, 2005.
  • Isabelle Vitté: À la recherche de vos valeurs. L'Echo de la Dordogne, Périgueux, France, February 26, 2005.
  • Chantal Gilbert: Les valeurs en question. Sud-Ouest, Périgueux, France, March 3, 2005.
  • Nadine Berbessou: Quand l'art s'interroge sur les valeurs. Réussir le Périgord, Périgueux, France, March 4, 2005.
  • Sept jeunes artistes autour de Daniel Buren. Midi Libre, Béziers, August 31, 2005.
  • Pierre Emmanuel Bazam: Daniel Buren : Mieux vaut le qualitatif au quantitatif. Herault du jour, Béziers, France, September 4, 2005.
  • Nathalie de Blois: Trafic, Catalogue, L'Ecart : Lieu d'art actuel, Rouyn-Noranda, Canada, Jun 26, 2005.
  • À y regarder de près. Midi Libre, Béziers, September 12, 2005.
  • Lise Pannier de Belle Chasse: Igor Antić. Edit, Territoires N° 3, France, 2006.
  • Slobodanka Vukadinovic, Igor Antić & Svetlana Mladenov: Here, Faraway. Museum of contemporary art, Novi Sad, Serbia, 2006.
  • Svetlana Mladenov: Igor Antić & Stevan Kojic- The Iconography of bordello. The City Museum, Ljubljana, Slovenia, 2006.
  • V.U.: Igor Antić in Stevo Kojic. Delo, Ljubljana, Slovenia, June 12, 2006.
  • U umetnosti nema zauvek zauzetih pozicija. Interview between Suzana Vuksanovic and Igor Antić. Danas, Belgrade, Serbia, 2006.
  • Vladimir P. Stefanec: Zdaj si potrosnik, srecen potrosnik! Delo, Ljubljana, Slovenia, Jun 24, 2006.
  • Rosimeri Carvalho da Silva: Quanto você vale ? Sociedado para a avaliacao dos humanos. Cadernos Ebape.BR, Florianopolis, Brasil, 2006.
  • Expérience Pommery #4, L'emprise du lieu, Beaux-Arts éditions, Paris, France, 2007.
  • Sandra Delacourt: L'Emprise du lieu. Une cartographie de l'héritage Burenien. L'art même, Bruxelles, Belgium, 2007.
  • Nathale de Blois, Bernard Shütze, Igor Antić: Pour la Serbie, Clark, Montreal, Canada, 2007.
  • Le vent des Forêts. L'Est Républicain, Bar-le-Duc, France. June 24, July 5, 9, 12, 18, 21, and August 4, 2007.
  • Igor Antić & Andreu Solé: Combien vaux-tu? Société pour l'évaluation des humains, Bureau de Jouy-en-Josas. Espace d'art contemporain HEC, Paris, France, April 2008.
  • The European contexts in art of the XX century in Vojvodina. Editor: Museum of contemporary art, Novi Sad, Serbia, 2008.
  • Jean-Marc Huitorel: Art et économie, Editions Cercle d'art, Paris, France, 2008.
  • Igor Antić XLWorld. Catalogue Anthology of Art. Editors: Actes Sud & DuMont, Arles, France, 2008.
  • Dialogue between Igor Antić and Andreu Solé. HEC-Hommes & Commerce #323, Paris, France, February–March, 2008.
  • Un artiste en immersion chez Eurogroup. Capital privé magazine, Paris, France, June 1, 2008.
  • Roxana Azimi: L'artiste au travail, Le Journal des Arts, Paris, France, July 4, 2008.
  • Lionel Lévy: L'art contemporain, poil à gratter de l'entreprise, Strategies, Paris, France, July 3, 2008.
  • Clément Dirié: igorantic@eurogroup, editor: Eurogroup, Paris, France, September 2008.
  • Sanja Kojic-Mladenov: The space for the new dialogue. catalogue, Museum of contemporary art, Novi Sad, September 2008.
  • Sanja Kojic-Mladenov: In Situ. Museum of contemporary art & The Manual Forgotten Museum, Novi Sad, Serbia, October 2008.
  • Valeurs Croisées. Les Presses du réel. Catalogue of the 1st Biennial of Rennes. Dijon, France, January 2009.
  • Milou Allerholm: DN.se Kultur & Nôje, Stockholm, Sweden, August 14, 2009.
  • 5x5Castello09. Catalogue. Espai d'art contemporani de Castello, Castello, June 24, 2009.
  • André-Louis Paré: Utopia: to dream about the impossible? Reflections from some Igor Antić’s works, Espace sculpture N°97. Montreal, Canada, September, 2011.
  • Vladimir Kopicl and Miško Šuvaković: Temporary history, Publisher: Museum of Contemporary Art Vojvodina, Novi Sad, Serbia. April 23rd, 2012.
  • Expérience Pommery # 10, Beaux Arts magazine, Hors série. Publishers: Beaux Arts Editions &TTM Editions, Paris, France. January 30th, 2013.
  • Jadranka Tolić: Igor Antić 1, Monograph. Publishers: Stylos Art and Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Serbia. April 4th, 2014.
  • Sanja Kojić Mladenov: Igor Antić 2, Monograph. Publishers : Stylos Art and Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Serbia. April 7th, 2014.
  • Huang Tsai-Lang, Sanja Kojić Mladenov, Svetlana Mladenov and CHEN Yan-Huei: CARGO EAST, THE SUBDUED EXISTENCE. Publisher: MSUV, Novi Sad, Serbia and The National Taiwan Museum of Fine Arts. Taichung, Taiwan. May 31st, 2014.
  • Daniel Buren: A Fresco. Publisher: Borgerhoff & Lamberigts and BOZAR BOOKS, Brussels, Belgium. February 19th, 2016.
  • Marie-Françoise Rousseau: L’Institut des Hautes Études en Arts Plastiques, Point d’orgue du Centre Pompidou. Les cahiers du Musée national d’art moderne n°141, Paris, France. Automne 2017.
  • Igor Antic: À nos amours telluriques. Le Journal de Culture & Démocratie N°44, Dossier Nature Culture, Brussels, Belgium. April 2017.
  • La Valeur de l’art, In: Collection: Actes, N°2. Publisher: Jean-Marc Bustamante, BEAUX ARTS EDITIONS, Paris, France. May 2nd, 2018.
  • Slobodan Maldini: History of Serbian Art XVIII-XXI Century. Publisher: Knjiga Komerc, Belgrade, Serbia. October 2018.
  • Helga Torsdottir: Skrápur / SecondSkin, Ráðhildur Ingadóttir and Igor Antić. Publisher: Reykjanes Art Museum, Reykjanesbær, Iceland. November 20th, 2021.
  • Daniel Buren – CRISS-CROSS, editor: Roulette Russe, Copenhagen, Danemark. Publisher: Walther König, Köln, Germany, November 2022.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]