Ишијадични живац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ишијадични живац

Ишијадични живац, бедрени живац (лат. n.ischiadicus) је највећи живац човечјег тела који настаје из коренова (L4, L5, S1, S2, S3) крсног сплета (лат. plexus lumbosacralis - pars sacralis) лумбосакралног (слабинскокрсног) дела кичмене мождине и састоји се од моторних и сензорних неурона који учествују у инервацији делова тела од лумбосакралне (слабинскокрстне) области па све све до завршних делова доњих удова.[1] Ишијадични живац, као главни наставак крсног (сакрлног) плексуса у свом даљем току се рачва у две главне гране; голењачки (лат. n. tibialis) и лишњачки нерв (лат. n.peronei).[2][3][4][5]

Анатомија[уреди]

Лумбосакрални плексус-сакрални сегмент из кога настаје ишијадични живац
Ишијадични живац

Након изласка из кичмене мождине пролазе нервни коренови, (који у каснијем току стварају лумбосакрални плексус), прво субарахноидалним простором, где се налазе у тесној вези са пијом, арахноидејом и ликвором. У дањем току коренови пролазе кроз субдурални и епидурални простор кичменог канала, те кроз уске међупршљенске отворе. Лумбосакрални плексус пролази кроз велику и малу карлицу ретроперитонеалним простором у непосредној близини са костима карлице, дебелог црева, ректума (завршног црева) и мокраћне бешике.[6]

Ишијадикус, наставља плексус у пределу пириформног мишића и кроз велики форамен ишијадикус напушта карлицу да би се у седалном пределу наставио испод великог глутеалног мишића, затим на великом аддуктору, покривен са прегибачима бедра, наставио дуж бутине све до чашичне (пателарне) јаме колена, где се дели у своје периферне гране голењачки n.tibialis и лишњачки живац n.peroneus, који се дуж потколенице рачвају у сопствене гране и настављају све до прстију стопала.

Зона инервације[уреди]

Ишијадични живац својим моторним и сензорним влакнима инервише:[7]

Моторним влакнима;

  • Површног лишњачког живаца (n. peroneus superficialis):
- мишиће спољашње ложе потколенице,
  • Дубоког лишњачког живаца (n. peroneus profundus)
- мишиће предње ложе потколенице
- мишиће задње ложе бутина, велики примицач и све мишиће ногу и стопала, (лат. mm. gemelli, m.quadratus femoris, m. obturator internus, m. biceps femoris, m. semitendinosus, m. semimembranosus.)

Сензорним влакнима;

  • Површног лишњачког живца (n. peroneus superficialis):
- кожу доњег дела спољашње стране потколенице
- дорзалну страну стопала (n.cutaneus dorsalis medialis)
  • Дубоког лишњачког живаца (n. peroneus profundus)
- кожу унутрашње стране другог прста
- спољашњу страну првог прста на дорзалној страни стопала.

Патологија[уреди]

Нервне структуре ишијадикуса могу оболети примарно (есенцијално), неурогено или секундарно због неке опште болести или локалног обољења суседних структура (најчешће као последица компресије или иритације) када говоримо о неуралгично-неуротичним симптомима [8] левог, десног или оба ишијадична живца.

Постоји више разлога зашто су нервне структуре које улазе у састав ишијадикуса подложније оштећењима него што се то дешава код других живаца (без обзира на ком нивоу је дошло до промена; у подручју коренова, ишијадичног сплета или у његовим периферним гранама).[9]

Велики део неурона ишијадичних нервних структура је веома дуг (јер је то најдужи живац у телу), па је самим тим и биолошки осетљивији. Други разлог је његов специфичан пут и топографски однос са појединим органима и разноврсним структурама у телу, и на крају велика дистрибуција подручја његовог гранања у мишићима, зглобовима и кожи.[9]

Данас се сматра да је знатан број случајева ишијадичког синдрома (и до 80%) вертебралне етиологије, као последица промена на хрскавичним и коштаним структурама и лигаментима кичменог стуба.[10]

Парализа ишијадикуса може бити и последица тешких стеноза (сужења) кичменог канала након интервентних процедуре, што најчешћа захтева хитну оперативну декомпресију.[11]

Лумбосакрални плексус-сакрални сегмент (Plexus lumbosacralis - pars sacralis)[12]
Назив Полазиште Ток Подручје инервације
Plexus ischiadicus-rr.ventrales L4, L5
S1, S2, S3
L4 и L5 формирају truncus lumbosacralis.
• Сакралне гране излазе кроз foramina sacralis pelvina и формирају плексус који се прислања уз m.piriformis
• Према доле се од плексуса кроз foramen infrapiririforme наставља ишијадични живац.
• Између лумбоскралног трункуса и S1 пролази a. glutea pelvina superior, а између S2, S3 а. glutea inferior
• Са лумбалним сплетом формира лумбосакрални плексус и анамостозира са пудендалним и кокцигеалним плексусом.
• Инервише:
m.gemellus tuberalis, и m.quadratus femoris (L4,L5,S1,)
m.gemellus spinalis, m.obturator internus ,(L1,S1,S2)
m.piriformis (S1,S2)
• Сензорним делом инервише седалну регију и ногу.
Гране:
1.
n. gluteus superior
2.
n. gluteus inferior
3.
n. cutaneus femoris post.
4.
n.ischiadicus
1. L4,L5
S1,(S2)

2. (L4),L5,
S1,S2

3. S1,S2,S3
4. L4, L5
S1, S2, S3
1. Моторна грана, излази крозфорамен супрапириформе из карлице
2. Моторна грана, излази кроз форамен интерпириформе из карлице
3. Сензиорна грана, која излази кроз форамен интрапириформе испод великог седалног мишића и формира -{nn.clunium interioris i rr.perineales}
4. Моторни и сензорни живац, излази кроз форамен интерпириформе прелази преко m.quadratus femoris, лежи између средње кврге и великог обарача, испод великог седалног мишића, затим на великом аддуктору покривен са флексорима бедра.
На врху чашичне јаме колена, дели се на лишњачки и голењачки живац.
1. Инервише m.gluteus med.m minimus, m.tensor fasciae latae
2. Инервише m.gluteus maximus
3. Инервише доњи део седалне регије и кожу задњег дела m. piriformisa
4. Инервише, пре него се дели;
m.aductor magnus (L5,S1),
m.semitendineus {L4,L5,S1,S2) ,
caput longum m.bicipitis (S1,S2,S3) ,
m.semimembranaceus (L5,S1),
caput breve m.bicipitis (L4,L5,S1) .
Грана:
n. peroneus communis:
L4, L5
S1, S2, S3
• Моторни и сензорни живац. Лежи на тибијалној ивици бицепса, иде затим споља испод главице фибуле и дели се на;n. peroneus profundus и n. peroneus superficialis • Инервише кожу задње стране потколенице
Гране:
1.
n.cutaneus surae lateralis
2.
n. peroneus superficialis
3.
n. peroneus profundus
L4, L5
S1, S2, S3
1. Сензорни живац, који прелази преко фибуларне главе гастрокнемијуса, пробија фасцију и долази до фибуларног малола.
2. Претежно сензорни живац. Лежи између оба фибуларна мишића, пробија фасцију на доњем крају потколенице и спушта се на дорзум стопала као n.cutaneus dorsalis medialis et intermedius
3. Претежно моторни живац. Пролази кроз почетну тетиву другог фибуларног мишића и другог испружача прста, улази затим у sulcus cruralis medialis и долази испод lig.retinaculum mm.extensorum superius и inferius на дорзум ноге.
2. Инервише оба фибуларна мишића и кожу спољне стране поткленице и дорзума ноге и то I, II и тибијалну страну III праста до средње фаланге (тибијални део), затим фибуларну страну III, IV и тибијалну страну V прста (средишњи део).
3. Инервише предњу групу мишића потколенице, m.extensor digitorum brevis и кожу додирних страна I и II прста.
Грана:
n. tibialis
L4, L5
S1,S2,(S3)
• Моторни и сензорни живац који наставља ток ишијадикуса.
У чашичној јами лежи површно, затим пролази између две главе гастрокнемијуса и улази у поплитеални канал,
лежи испред солеуса и долази
до иза тибијалног малеолуса, где пролази тарзални канал, и дели се у n.plantaris medius i lateralis
•Инервише задњу групу мишића потколенице и мишиће стопала, а синзитивном граном кожу задње стране потколенице, планту и прсте.
Гране:
1.
n. suralis
2.
rr.musculares
1. S3
2.S1, S2, S3
1. Сензорни живац листа, прати малу сафену и долази на спољну страну ноге и стопала.
2. Мишићне гране инервишу мишиће: m.popliteus, m.plantaris, m.gastrocnemius, m.tibialis posterior
• Инервише кожу пете, спољњег глежња и фибуларну страну V прста

Ишијадикус у религији[уреди]

У јудаизму, употреба ишијадичког живца у исхрани је забрањена, чак и ако је примењен (верски прихваћен) начин убијања животиње. Ово се заснива на верском обичају, који се наводи у библији (Прво Мојсијево поглавље 32) који говори о рањавању Јакова у његов „gid hanasheh“ док се борио са анђелом.[13]

Зато је употреба ишијадичног живца позната у Хебрејском и као „gid hanasheh“ забрањена из верских разлога. Процес уклањања ишијадичног живца (као и неких великих крвних судова и забрањена употреба масти,) из меса, је позната под називом („nikkur“),, или „deveining“ Будући да је ово веома тежак и деликатан процес, (само врло вешт месар може да одвоји забрањени живац из меса), комади меса од задњег дела животиња (укључујући „филе мињон“)[a] обично се не налазе у продаји у појединим земљама света.[14]

Лумбосакрални плексус[уреди]

Дефиниција

Лумбосакрални плексус је сноп нервних влакана састављен од предњих грана слабинских и крсних кичмених нерава.

Анатомија

Лумбосакрални плексус, анатомски гледано, састоји се од функционалне јединице (два плексуса) у доњем делу трупа, који се често разматрају одвојена као слабински и сакрални (крстни) дао, али у ствари се ради о блиско повезаним регијама:

  • Лумбални (слабински) плексус:' чине корени кичмених нерава из; слабинског дела (L1–L3), са појединачним влаканима из грудног (Т12) и слабинског дела (L4)
  • Сакрални (крсни) плексус: чине корени кичмених нерава; слабинског и крсног дела (L5–S3), са појединачним влаканима из слабинског (L4) и крсног дела (S4).[15] Прказ ишијадичног живца и снопова оба плексуса приказан је на доњим сликама:

Напомене[уреди]

  1. ^ Филе мињон (француски „сладак филе“ или „слаткиш филе") у САД је говеђи одрезак преузет из мишића псоаса мајора говечета или јунице који пролази дуж обе стране кичме, и обично након вађења из животиње личи на две дугачке змије

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ peripheral nervous system at Dorland's Medical Dictionary“. 
  2. ^ Anatomy, Descriptive and Surgical by Henry Gray (1901)
  3. ^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, William Sharpey, Allen Thomson, John G. Cleland (1867)
  4. ^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, Edward Albert Schäfer, Johnson Symington, Thomas Hastie Bryce (1909)
  5. ^ Cunningham's Manual of Practical Anatomy by Daniel John Cunningham, Arthur Robinson (1914)
  6. ^ Anatomy, Descriptive and Applied by Henry Gray (1913)
  7. ^ Guyton,A. C, Hall, J. E:Медицинска физиологија, Савремена администрација, Београд, 1999.
  8. ^ Бошковић Б. Бол и ексцитаторне аминокиселине, Војносанитетски Преглед 2002, 59:49-58
  9. ^ а б Hankey GJ, Waedlaw JM, Clinical Neurology. Demons Medical Publisching, new York 2002
  10. ^ Ђорђевић Д, Обољења нервног система, Војна интерна медицина, Београд, 1982
  11. ^ James B. Stiehl MD and William A. Stewart MD (1998). „Late Sciatic Nerve Entrapment Following Pelvic Plate Reconstruction in Total Hip Arthroplasty“. The Journal of Arthroplasty 13 (5): 587–589. 
  12. ^ Медицинска енциклопедија 3. том Медицинска књига Загреб-Београд, 1968 стр. 509-518, 678-679
  13. ^ Vayishlach Minutiae, Приступљено 8. 4. 2013.
  14. ^ Why can't I find kosher filet mignon? - Kosher Q&A, Приступљено 8. 4. 2013.
  15. ^ Plexus lumbosacralis на: DocCheck Medical Приступљено 29. јануар 2014.