Калварија (монумент)

С Википедије, слободне енциклопедије
Калварија у Понте-Калделас, Шпанија

Калварија је архитектурални верски објекат, место католичког ходочашћа.

Традиција[уреди | уреди извор]

Типична Калварија у Аустрији
Улица Калварије у Бајши

Калварија је уређен простор – најчешће на узвишењу – с 12 или 14 постаја ("штација") Страдања Христових на путу Крста (Страсти Христови или Пасија), и путем који завршава са три распећа до којих по потреби воде степенице. Као верски објекат, намењена је за посећивање и ходочашћење у време коризме. На четврту коризмену недељу на Калварији се окупљају деца, на пету коризмену недељу девојке и младићи, а на Цветницу и на Велики петак сви верници. Тамо где је то народни обичај, на Велики петак Калварија је окружена верницима, али је у том погледу ипак најважније Ускршње јутро, када се Калварија посећује рано, а после похода њој одлази се на мису у оближњу цркву.

План Калварије у Сенти, из 1849.

Историја[уреди | уреди извор]

Широм Европе обичај подизања ових објеката поштовања, као и крстова крајпуташа досеже до средњег века, и Калварије су подизане на истакнутим местима да – слично иконама код Православних – симболично подсећају на хришћанске објекте обожавања.

Калварија у Кањижи, Војводина

Традиција подизања верских монумената фиксираних у пејзаж испуњава исту функцију као што су претходно у Европи испуњавали Мегалити – да као споменици означавају праисторијски пејзаж у складу са претпостављеним верским и идеолошким императивом.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Saunders, "Crucifix, Calvary, and Cross: Materiality and Spirituality in Great War Landscapes", World Archaeology 35.1, The Social Commemoration of Warfare (June, 2003:7-21). стр. 9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]