Карађорђево (Бачка Топола)

Карађорђево
Карађорђево;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Општина	Бачка Топола
Становништво
— 2011.	468
— густина	28*/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 51′ 25″ С; 19° 35′ 29″ И / 45.85693° С; 19.59145° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	112 m
Површина	51,4* km2
	Карађорђево Карађорђево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24308
Позивни број	024
Регистарска ознака	BT

Карађорђево је насеље у општини Бачка Топола, у Севернобачком округу, у Србији. Настало је колонизацијом народа из Босанске Крајине и Лике око 1921. године. Према попису из 2011. било је 468 становника. Састоји се од два дела: главног дела села, Калмарке и дела села који се зове Рајчић. До села постоји савремен пут са две траке који је саграђен током 1997. године. Добровољци су 1937. подигли основну школу "Опленац".^[1]

Село је типично равничарско, компактно са улицама које се секу под правим углом. У околини села се налазе бројне шуме, пашњак и језеро које је у процесу добијања ознаке „Парк природе“. У околини села постоји и саграђена депонија.

У селу постоји више индустријских погона као на пример:погон за производњу бројлера Месне индустрије „Топико“, као и новосаграђени објекти за узгој товних свиња који су успоставили кооперативну сарадњу са Месном индустријом „Топола“ из Бачке Тополе. Већи део сеоског становништва се бави пољопривредом, мада постоји и део становништва који се бави административним пословима у Бачкој Тополи и Суботици.

Село је једно време имало и фудбалског друголигаша, а то је био ФК Солунац, док је други клуб, ФК Напредак угашен због немогућности финансирања, и неизаинтересованости месне заједнице да помогне у опстанку.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Карађорђево живи 469 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	997
1953.	1.143
1961.	868
1971.	746
1981.	624
1991.	588	578
2002.	590	590
2011.	468

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	535	90,67%
Мађари	21	3,55%
Буњевци	9	1,52%
Црногорци	5	0,84%
Хрвати	4	0,67%
Југословени	2	0,33%
Чеси	1	0,16%
Словаци	1	0,16%
Русини	1	0,16%
непознато	1	0,16%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	2	0
80+	4	9
75—79	11	13
70—74	29	26
65—69	18	40
60—64	9	23
55—59	3	11
50—54	11	6
45—49	24	20
40—44	34	24
35—39	17	24
30—34	20	18
25—29	8	12
20—24	17	17
15—19	26	19
10—14	16	23
5—9	19	12
0—4	14	11
Просек :	39,7	44,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	208	276	239	238	226	212	205

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	53	47	28	46	17	10	3	0	1	0	2,88

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	233	76	144	10	3
Женски	262	52	141	61	8
УКУПНО	495	128	285	71	11

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	120	60	0	0	28
Женски	75	39	0	0	14
УКУПНО	195	99	0	0	42
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	8	9	1	3
Женски	0	1	5	1	1
УКУПНО	0	9	14	2	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	2	4	0	1
Женски	2	0	3	1	8
УКУПНО	4	2	7	1	9
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	0

Напомене[уреди | уреди извор]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Мали Београд, на којој се налазе три насеља, Зобнатица, Карађорђево и Мали Београд.

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Политика", 21. окт. 1937
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Политика", 21. окт. 1937

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]