Панонски Русини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Етнички састав Војводине 2002. године. На карти је приказано подручје на којем етнички Русини чине већинско становништво

Русини су источнословенски народ, који претежно живи у Србији (српској покрајини Војводини, у којој је њихов језик један од 6 службених језика) и мањим делом у Хрватској. Језик ових Русина се говори углавном у Војводини, а спада у групу западнословенских језика и сличан је словачком. Мањи део Русина живи и на истоку Хрватске.

Према попису из 2002. године, у Војводини је живело око 15.000 Русина (Према попису из 1981. године било их је око 23.000). Русини су претежно гркокатоличке вероисповести. Културни центар Русина у Војводини је Руски Крстур.

Русини су се у Војводину населили са подручја данашње источне Словачке у 18. веку.

Поред овог имена, Русини се у историјским документима помињу и под именима Рутени и Малоруси. Постоје такође и Русини у Украјини, чији језик спада у групу источнословенских језика и сличан је украјинском. Војвођански Русини су у Србији признати као посебна нација, али их неки сматрају делом украјинских Русина, које опет неки сматрају делом украјинског народа. Међутим, за разлику од Украјинаца и украјинских Русина, који говоре источнословенске језике, Русини у Војводини говоре западнословенски језик.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Рамач, Янко. Кратка история Руснацох. Нови Сад: Грекокатолїцка парохия Св. Петра и Павла, 1993
  • Жирош, Мирон. Бачванско-сримски Руснаци дома и у швеце (1745–1991) том 1 - 5. Нови Сад: Грекокатолїцкапарохия Св. Петра и Павла 1997 - 2003
  • Лабош, Федор "История Русинох Бачки, Сриму и Славониї 1745-1918”, Нови Сад, 1978
  • Ранко Бугарски, Језици, Нови Сад, 1996.
  • Стеван Константиновић, Приче о Русинима, Шид, 1995.
  • Владимир Кирда Болхорвес, На дебелом леду, Београд, 1996.

Спољашње везе[уреди]