Кацушика Хокусај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Sciences humaines.svg
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Датум уноса: октобар — децембар 2013.
Википедијанци: Ова група студената ће писати чланке у ГИП-у, зато не пребацујте овај чланак у именски простор Википедије.
Слободно можете уређивати овај чланак и помоћи студентима у његовој изради.
Кацушика Хокусај

Кацушика Хокусај Аутопортрет
Кацушика Хокусај Аутопортрет

Информације
Датум рођења 31. октобар 1760.
Место рођења Едо (Јапан)
Датум смрти 10. мај 1849. (у 88. години)
Место смрти Едо (Јапан)
Дела

Кацушика Хокусај [1] (јап. 葛飾 北斎, Katsushika Hokusai) био је јапански графичар и сликар. Живео је за време периода Токугава. На њега је утицао сликар Сешу и кинески сликарски стилови. Рођен је у Еду (данашњи Токио), а најпознатији је по серији дрвореза Тридесет и шест погледа на планину Фуџи [2] (富嶽三十六景 Fugaku Sanjoroku-kei). У тој серији је и Велики талас над Канагавом, његова најпознатија графика[тражи се извор].

Младост и рано стваралаштво[уреди]

Није познат тачан датум Хокусајевог рођења, али се сматра да је рођен око 31. октобра 1760. у породици уметника у области Кацушика. Име му је било Токитаро. Сматрало се да му је отац Накаџима Исе, занатлија који је правио огледала за шогуна. Хокусај је почео да се бави сликарством око шесте године живота. Око тридесет пута је мењао уметничко име, у зависности од промене уметничког стила. Са дванест година је радио у књижари, а са четрнаест се почео бавити резбарењем и тим занатом се обучава до своје осамнаесте године, кад га у своју штампарију прима Кацукава Шуншо, графичар и директор Кацукава уметничке школе, која се фокусирала на приказе гејша и кабуки глумаца популарних у јапанским градовима.

Након годину дана Хокусај је променио име по први пут у Шунро. Под тим именом је објавио своја прва дела, приказе кабуки глумаца објављених 1779. године. Оженио се док је радио у Шуншовом студију, али му је жена убрзо умрла. Оженио се и други пут, али му је и друга жена умрла. Имао је два сина и три ћерке, а његова најмлађа, Сакај је постала уметница под именом Ој.

Након што је Шуншо умро 1793. године, Хокусај истражује друге стилове уметности као што су европски стилови бакрореза са којима је дошао у додир. Убрзо су га избацили из Кацукава школе јер је истовремено учио и у Кано школи.

Такође је променио тему свог стваралаштва, удаљавајући се од слика гејша и глумаца. Фокусирао се на пејзаже и слике свакодневног живота обичних људи на различитим друштвеним ступњевима.

Успон[уреди]

Овај период стваралаштва се везује за Тавараја школу и промену имена у Тавараја Јори. Бавио се суримоно сликарством и илустрацијама за књигу хумористичких песама (кјока ехон). Касније је ово име пренео на ученика и започео каријеру као Хокусај Томиса. Године 1800. је и даље развијао укијо-е стил и променио име у Кацушика Хокусај. Те године је објавио два серијала пејзажа - Познати погледи на Источну престоницу и Осам погледа на Едо. У овом периоду подучава око 50 младих уметника.

У наредној деценији постаје врло популаран због свог умећа и добре личне рекламе. Сликао је и на двору шогуна Ијенарија, када се такмичио са другим сликаром у традиционалнијем виду сликарства. Хокусај је из овог „двобоја“ изашао као победник. Дело које је осликао је била плава таласаста линија на папиру, преко које је пустио петла с офарбним црвеним ногама. То је представљало јесење лишће на реци Тацута. Године 1807. је сарађивао са књижевником Такизава Бакином на серијалу илустрованих књига.

У 51.години живота (1811. године) је променио име у Таито и у том периоду је осликао дело Хокусај манга и приручнике за цртање (етехон) - Кратке лекције једноставног цртања

Хокусај манга је објављена у 12 томова, и у њој се налазе цртежи животиња, људи, биљака, монаха итд. Неки цртежи су били духовитог карактера, што објашњава популарност овог приручника. Године 1820. поново мења име. Под именом Јицу је насликао Тридесет и шест погледа на планину Фуџи, међу којима је најпознатија Велики талас над Канагавом

Каснији живот[уреди]

Следећи период који започиње 1834. године је Хокусај започео стваралаштво под још једним новим именом, „Гакуџо Роџин Манџи“, илити Старац опчињен уметношћу. Тада је направио Стотину погледа на планину Фуџи.

Године 1839. његов студио је био захваћен ватром која је уништила већину његових дела. Отприлике у то време му је и опадала популарност, јер се појавио млади уметник под именом Андо Хирошиге. Међутим, Хокусај никада није престао да слика. На самрти је рекао „Кад би ми небеса дала само још десет година...још само пет година и постао бих прави сликар“.

Преминуо је 10. маја 1849.

Дела и утицаји[уреди]

Хокусај је имао дугу каријеру, али је већину својих најпознатијих дела направио након 60. године. Најпознатије дело из серија укијо-е је „Тридесет и шест погледа на планину Фуџи“ које је настало између 1826. и 1833. Хокусај манга је претеча данашњих стрипова.

Утицаји на уметност и културу[уреди]

Утицао је на западне сликаре 19.века, чији је стил Југендстил црпео идеје из јапанске уметности, а нарочито из Хокусајевих дела. Импресионисти Клод Моне и Пјер Огист Реноар су нека своја дела базирали на Хокусајевим. Едгар Дега, Пол Гоген, Густав Климт, Франц Марк, Мане и Ван Гог су скупљали његова дела. Директнији утицај је био настанак термина жапонизам, који је започео као „помама за сакупљањем јапанске уметности, нарочито укијо-е графика“

Листа дела[уреди]

  • Хокусај манга
  • Тридесет и шест погледа на планину Фуџи
  • Сан рибареве жене
  • Океани мудрости
  • Сто погледа на планину Фуџи
  • Књига ратника

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Правопис српског језика, одељак о транскрипцији са јапанског
  2. ^ Правописни речник

Литература[уреди]

  • Стрејнџ, Едвард Ф. (2008). Хокусаи. Београд: Либер. ISBN 978-86-85353-59-8. 
  • Мешчерјаков, Александар (2011). Планина Фуђи, између земље и неба. Београд: Либер. ISBN 978-86-6133-074-2. 
  • Фенолоза, Ернест (2013). Од Амидиног раја до плутајућег света - јапанска уметност по периодима. Београд: Либер. ISBN 978-86-6133-072-8. 
  • Mason, Penelope (2005). History of Japanese Art. New Jersey: Pearson. ISBN 0-13-117601-3. 
  • Marks, Andreas (2010). Japanese woodblock prints. North Clarendon: Tuttle. ISBN 4-8053-1055-3. 

Спољашње везе[уреди]