31. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
31. октобар (31.10.) је 304. дан године по грегоријанском календару (305. у преступној години). До краја године има још 61 дан.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 31. октобар
- 1848. — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.
- 1864. — Невада је постала савезна држава САД.
- 1871. — На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872.
- 1912. — Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака.
- 1922. — Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији.
- 1925. — Реза Кан је дошао на Ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979.
- 1940. — Победом британске авијације завршена је Битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Велике Британије. Пошто су Британци су преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије.
- 1952. — На Маршалским острвима у Тихом океану САД су извеле прву пробу хидрогенске бомбе.
- 1956. — Бомбардовањем египатских аеродрома, Велика Британија и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе.
- 1961. — У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља.
- 1991. — На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље.
- 1999. — Током 113. фудбалског дербија између „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић. То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији.
- 2000. — Руска ракета у којој су се налазили први становници међународне свемирске станице, експлодирала је у Казахстану.
Рођења [уреди]
- 1632. — Јоханес Вермер, холандски сликар. (умро 1675)
- 1711. — Лаура Баси је била италијански научник и прва жена која је званично држала предавања на неком факултету у Европи
- 1795. — Џон Китс, енглески књижевник.
- 1815. — Карл Вајерштрас немачки математичар
- 1892. — Александар Аљехин је био четврти светски шаховски првак
- 1919. — Љиљана Крстић, глумица
- 1922. — Нородом Сиханук, камбоџански принц.
- 1927. — Др Бранко Петрановић је био српски правник и историчар.
- 1929. — Бад Спенсер, италијански глумац.
- 1939. — Рон Рифкин, амерички глумац.
- 1963. — Карлос Дунга, бразилски фудбалер.
- 1963. — Роб Шнајдер, амерички глумац, комичар, сценариста и режисер.
- 1970. — Виктор Јеленић, српски ватерполиста.
Смрти [уреди]
- 1448. — Јован VIII Палеолог, византијски цар. (рођен 1390)
- 1517. — Фра Бартоломео, италијански сликар.
- 1830. - Петар I Петровић Његош, црногорски владика и државник. (рођен 1748)
- 1851. — Петар II Петровић Његош, црногорски владика, филозоф и државник. (рођен 1813)
- 1918. — Иштван Тиса, мађарски премијер.
- 1926. — Хари Худини, америчко-мађарски мађионичар, пореклом Јеврејин.
- 1984. — Индира Ганди, индијска премијерка. (рођена 1917)
- 1993. — Федерико Фелини, италијански режисер. (рођен 1920)
- 2011. — Флоријан Алберт бивши мађарски фудбалер.
Празници [уреди]
- Ноћ вештица
- Свети Лука, празник Српске православне цркве
- Свети Петар Цетињски, празник Српске православне цркве
- Светски дан штедње.
Дани сећања [уреди]
- 1517. — Огорчен многобројним злоупотребама цркве, немачки свештеник Мартин Лутер је, окачивши на врата катедрале у Витенбергу 95 теза о реформи цркве, ставио исте на јавну расправу. Тиме је у немачким земљама почела Реформација, а Лутер је постао један од њених вођа.
