Фиџи

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 18° ЈГ Ш, 179° ИГД

Република Фиџи
Matanitu ko Viti
फ़िजी गणराज्य
Republic of Fiji
Застава Фиџија Грб Фиџија
Застава Грб
крилатица: Rerevaka na Kalou ka Doka na Tui
Химна
God Bless Fiji
Положај Фиџија
Главни град Сува
Службени језик енглески, фиџијански, фиџијански хинди
Председник: Јозефа Илоило
Премијер: Френк Баинимарама
Независност: 10. октобар 1970
Површина  
 — укупно 18.274 km² (155)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2006. 905.949 (156)
 — густина 46/km² 
Валута Фиџијски долар (100 цента)
Временска зона UTC
Интернет домен .fj
Позивни број +679
¹Пре 2011. пун назив државе био је Република Фиџи Острва.

Фиџи (енгл. Fiji, фиџ. хинд. फ़िजी, фиџ. Viti), званично Република Фиџи је острвска држава у Океанији. Званични назив је Република Фиџи. Главни град је Сува. Налази се у јужном делу Тихог океана, у појасу Меланезије[1], источно од Вануатуа, западно од Тонге и јужно од Тувалуа. Фиџи је архипелаг који чини 322 острва и 522 острваца.

Географија[уреди]

Мапа Фиџија

Фиџи је изолована острвска група у југозападном Пацифику. Налази се око 2.100 километара северно од Окланда на Новом Зеланду. Дужина обала износи 1.129 километара. Архипелаг се састоји од 332 острва укупне површине 18.333 km². Насељено је 110 острва.

Главна острва су Вити Леву (10.429 km²) и Вануа Леву (5.556 km²), која чине скоро 90% површине земље. Већина фиџијанских острва су вулканског порекла, док су она мања корална. На оба највећа острва постоје планински ланци. Највиши врх је Маунт Викторија (Томанаиви) са 1.324 метра на острву Вити Леву. Друга већа острва су Тавеуни (470 km²), Кедаву (411 km²), Гау и Коро (свако по 140 km²).

На Фиџију влада тропска врућа и влажна клима са температурама од 16 до 32 степена. У кишној сезони (новембар до априла) овде владају тропски циклони јужног Пацифика. Статистички, у 10 година, 2-3 снажна урагана нанесу велику штету Фиџију. У зимским месецима (мај до октобра) југозападни ветрови доносе хладније време. У ово доба године има пуно падавина на југоисточној обали острва Вити Леву. Преко две трећине површине Фиџија је под шумом.

Становништво[уреди]

Становништво Фиџија (905.949) састоји се из 57% домородачког меланезијског становништва и око 37% дошљака из Индије. Од 1987. многи Индуси су напустили Фиџи. Године 1996. 58% становника се опредељивало као хришћани, 34% као хиндуси и 7% као муслимани.

На два највећа острва живи око 87% становништва. По подацима из септембра 2007. највећи градови Фиџија су: Насину (75.719), Сува (75.225), Лаутока (44.143) и Лабаса (33.397).

Званични језици су енглески, фиџијанска варијанта хиндустанског језика и фиџијански - један из групе аустронезијских језика. Округло 32% становништва је млађе од 14 година. Стопа прираштаја становништва је 1,4% годишње. Због прекалоричне исхране карактеристичне су болести попут дијабетеса и срчаних обољења.

Најомиљенији спорт на Фиџију је рагби.

Историја[уреди]

Острва су насељена од 1500. године п. н. е. Миграције са приобаља јужне Кине су почеле око 3.000. године п. н. е, и преко Тајвана, Филипина и Нове Гвинеје стигле су и до Фиџија. Острва је открио поморац Тасман 1643. а Кук је до њих допловио 1774. Британци су заузели Фиџи 1874. Од 1879. досељавају се радници из Индије који данас чине најбројнију етничку групу. Фиџи добија аутономију 1966. а независност 1970. Новију историју Фиџија су обележили војни државни удари (два пута 1987, 2000, 2006).

Дана 10. априла 2009. председник Јозефа Илоило је, уместо расписивања избора, суспендовао устав, распустио уставни суд и прогласио се шефом државе.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :